Ljiljana Jevremović napisala je tekstove za mnoge hitove poput „Piroman“ Bobana Rajovića, „Sokole“ od Vesne Zmijanac ili „Da Bog da“ od Rođe Raičevića, a ulaznica na put slave bila joj je pesma „Vetrovi tuge“ koju je uradila za Draganu Mirković.
Ljiljana je otkrila razloge zašto je izbegavala javna pojavljivanja, zbog čega mnogi i dan danas ne znaju kako izgleda, a priznala je i da još uvek nije svesna uspeha da njene pesme horski pevaju desetine hiljada ljudi.
- Ja sam kontroverzna. Moja ćerka koja je završila psihologiju kaže da sam infantilna, ali iza toga stoji moj predan rad, talenat i ozbiljno delanje – rekla je Ljiljana i priznala da još uvek nije svesna uspešnosti svoje karijere tekstopisca.
- Kada se nađem u situaciji kao u Areni da 20.000 ljudi peva moju pesmu, trebalo bi da kažem sebi „Vau, ja sam ovo napisala“. Ipak, retko kad mi se javi osećaj moći zbog toga. Shvatila sam da to zavisi od mog položaja. Kada sam među publikom to doživljavam na jedan način, a kada sam u loži i gledam sve odozgo u meni se budi nešto đavolje (smeh). Tada mislim da sam izuzetno važna. Ali šalu na stranu, često se preispitujem da li je ta vrsta osećaja moći u redu – ispričala je Ljiljana.
Ona je priznala i da se često preispituje zbog svojih razmišljanja.
- Kada i osetim neku vrstu moći utešim se tako što priznam sebi da je to u redu, ali iz razloga što se javljaju dobre emocije slušajući te pesme. Jer nisam nikada nagovarala ljude kroz svoje tekstove da rade nešto loše, čak i kada se radilo o nekoj temi koja je vragolasta.
- Pre 30 godina, kada je pola top liste bilo moje a ja onako devojčurak, često sam spominjana na televiziji ali sam izbegavala da se fotografišem. Imala sam mnogo para za to vreme, a i moja sestra od tetke je Viktorija. Prateći nju na nekim turnejama videla sam da ne prija uvek kada privlačiš poglede drugih. Ja želim to da učinim kada ja to želim, a ne da se to dešava uvek. Ti pogledi u nju i mene su mi smetali. Doživljavala sam to kao da mi neko pikado zabada u glavu. Nije mi prijalo, zaista – objasnila je Ljiljana razloge za medijsku ilegalu.
Ona je otkrila da su i njoj nudili pevačku karijeru, ali da je odbila.
- U taj posao tekstopisca sam ušla kada sam završavala Poljoprivredni fakultet. Nisam bila nezrela i znala šta mi ne prija. Čak mi je bilo i ponuđeno da ja sama snimam, ali nisam to želela iako odlično pevam i sluhista sam. I danas ispevavam pevačima kada treba da otpevaju neku pesmu, jer biti pevač je jako težak posao. Sećam se peškira umrljanih maskarom od nekih pevačica koje ne stižu od nespavanja i umora posle tezgi ni da skinu šminku. To se posle odrazi na lepotu, na kožu, na vid… Bila sam svedok toga da spavaju u kolima, da zaspe u studiju dok radimo. To su bile jako teške scene da gledam mlade žene u tom stanju i rekla sam da to neću da radim – ispričala je Jevremovićeva.
Pesma „Vetrovi tuge“ koju je napisala za Dragana Mirković otvorila joj je vrata karijere.
- To je bio moj prvi tekst i ona mi je talična. Pa tako je ispalo – rekla je Ljiljana i otkrila da li se nešto izmenilo u odnosu između Dragane i nje posle 3 decenije.
- Komunikacija između mene i Dragane Mirković je ista kao i pre 30 godina. Nema tu nekih velikih promena, osim što danas imamo Viber. Dragana je poznata po tome što voli da šalje glasovne poruke. I kad preslušam sve, ja joj iskucam poruku, a ona meni odgovara glasovno. Za razliku od nje imala sam u životu situacije gde sam sretala neke uzvezdene zvezde. Prave se važni, dignu nos, ali nikada ne postignu ništa veliko kasnije – dodala je Ljiljana.
Ona je otkrila i kako joj je polazilo za rukom da piše sjajne tekstove.
- Mislim da je to zato što sam mnogo čitala. Od perioda deteta pamtila sam tekstove iz prve. Jednom čujem na radiju i zapamtim je odmah. Mislim da ne postoji pesma koju ne znam. Obraćala sam pažnju na tekstove, osvajala sam kasnije nqagrade u prozi u srednjoj školi. Nisam nikada ni mislila da ću se baviti ovim. Uvek sam želela da stvorim nešto originalno, nije mi bilo teško – zaključila je Ljiljana.
Kurir.rs/Grand
Bonus video: