Posle najtoplijeg februara i uopšte najtoplije zime ikada u našoj zemlji, tek što smo zakoračili u proleće, stiže nam - leto! Kao da to nije dovoljno, već u nedelju nas čeka pomeranje sata, zbog čega će mnogi imati glavobolju, ali i biti nervozni.
Još od 2023. godine, prati nas trend temperatura koje su iznad proseka, a poslednje prognoze meteorologa govore da nas od petka već očekuju letnji dani sa temperaturama višom od 25 stepeni, dok bi vrhunac trebalo da bude u nedelju i ponedeljak kada bi živa u termometru u pojedinim delovima Srbije dostigla i 30. podeok na Celzijusovoj skali.
- Od petka, a posebno od vikenda pa sve do oko 3. aprila biće suvo, stabilno i vrlo toplo, uz maksimume znatno iznad proseka koji bi se trebali kretati od 19 do 25, a lokalno i oko 28 stepeni Celzijusa - kaže Marko Čubrilo, meteorolog amater, uz napomenu da bi tek onda usledilo osveženje uz grmljavinske pljuskove.
Dve grupe meteoropata
Ovakve letnje temperature u rano proleće, osim što su poprilično neuobičajene, mogu da dovedu do manjih ili većih zdravstvenih problema, kako kod hroničnih bolesnika, tako i kod potpuno zdravih osoba. A posebno jer nas poslednjeg dana u martu čeka još jedan "vanredan događaj" - pomeranje kazaljki na satu i prelazak na letnje računanje vremena!
Kako kažu u Hitnoj pomoći, nagli porast temperature teže podnose starije osobe i hronični bolesnici. Kod njih može doći do:
- pada krvnog pritiska
- gušenja
- malaksalosti i slabosti
- Kada je reč o mlađoj populaciji, uglavnom se javlja:
- pad koncentracije
- nesanica
- nervoza
- glavobolja
- malaksalost
Simptomi kod meteoropata na nagli porast temperatura
Simptomi kod meteoropata su podeljeni u dve grupe:
- Mentalni - ogledaju se kroz promene raspoloženja, umor, pospanost, lošu koncentraciju, nesanicu, nervozu
- Fizički - uključuju glavobolje, bolove u zglobovima, mučninu, bolove u mišićima ili u predelu nekih povreda koje su zarasle.
Nagla promena vremena utiče na osobe koje boluju od srčanih oboljenja. Oni mogu osetiti:
- ubrzan rad srca
- aritmiju
- promene u visini krvnog pritiska usled sužavanja ili širenja krvnih sudova
Dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA) rekao je da smo svedoci da zbog promene globalne klime, i na području Srbije i Beograda, jesen i proleće su postali veoma kratka godišnja doba, i direktno iz leta upadamo u zimu, iz zime u leto, a dnevne oscilacije temperature postaju sve izraženije.
Kako je ranije kazao među simptomima zbog naglih promena vremena su i ubrzani rad srca, otežano disanje do psiholoških simptoma, poput nesanice, anksioznosti, depresije...
On je podsetio na čuvenu preporuku za slojevito oblačenje i kaže da ljudi, ipak, najbolje poznaju svoj organizam i znaju kad im nije dobro.
- Treba da slušaju svoj organizam i da ostanu kod kuće ako nisu jako izraženi simptomi, a ako jesu da se jave lekaru da vidimo da li organizam može sam da se izbori ili je potrebna lekarska pomoć - ističe naš stručnjak.
Temperaturni šok pa još i pomeranje sata!
Međutim, baš kada nas očekuje ovaj temperaturni šok, dolazi nam i pomeranje sata. Naime, u noći između subote i nedelje počeće letnje računanje vremena i tada ćemo, 31. marta u 2 časovnike pomeriti jedan sat unapred, na 3 i imaćemo sat manje za spavanje.
Umor, nesanica, rizik od depresije...
Ustanovljeno je da pomeranje sata najviše utiče na meteoropate i hronične bolesnike, ali da će i oni kojima baš ništa ne fali osetiti ovu promenu. Rasejanost, pospanost, umor i bol u glavi, samo su neke od tegoba koji će uticati na vaš organizam.
- Pomeranje sata je neminovno, mi smo navikli na to, iako nam prvih nekoliko dana ne prija. Mnogim ljudima smeta i potrebno je vreme kako bismo se navikli. Svaki organizam je priča za sebe, pa tako kod nekoga može to privikavanje trajati i malo duže - objasnila je dr Ljiljana Velkov, profesorka anatomije i fiziologije.
Pomeranjem sata i poremećajem unutrašnjeg ritma može biti uzrokovan umor ili nesanica. Takođe, kod pojedinih osoba se povećava rizik za nastanak depresije i gojaznosti.
Sve o tome kako će pomeranja sata uticati najviše na hronične bolesnike, pročitajte ovde.
Treći "vanredni događaj" - prolećni umor
Dva „vanredna događaja“ prati i treći, koji se ove godine pojavio ranije u skladu sa vremenskim prilikama, a to je prolećni umor, stanje koje traje dok se organizam ne prilagodi na novo godišnje doba.
Dr Mirjana Dakić iz subotičkog Centra za promociju zdravlja kaže da prolećni umor pogađa svaku drugu osobu, podjednako oba pola i svih starosnih grupa.
- Ne postoje specifični testovi za otkrivanje prolećnog umora. Ukoliko traje duže od četiri nedelje trebalo bi se javiti lekaru da bi se isključile bolesti koje dovode do umora ili malaksalosti poput anemije, poremećaja štitne žlezde, bolesti srca i drugo - ističe dr Dakić.
Jesti sveže voće i povrće i ribu
Hipokrat je rekao: „Neka hrana bude lek“ i neka bude zaštita, a ne samo pogonsko gorivo i zadovoljavanje čula ukusa i mirisa. Ishranu treba prilagotiti godinama, polu, zanimanju, aktivnostima, zdravlju i svakako sezoni.
- Treba jesti dovoljno svežeg povrća i voća, ribe, pilećeg i ćurećeg, a samo povremeno i druge vrste mesa. Žitarice su važne u ishrani i što češće treba koristiti celo zrno. Crveno meso, belo brašno, šećer i usoljene namirnice treba izbegavati. Opšte pravilo pravilne ishrane je da hranu treba pripremati barenjem ili kuvanjem, a nikako pečenjem ili prženjem - kaže dr Zorica V. Dragaš.
Kako savladati prolećni umor
- budite fizički aktivni
- uvedite laganu ishranu: voće i povrće
- povećajte unos tečnosti: voda, limunada
- spavajte najmanje osam sati
- izaberite neki hobi, družite se sa ljudima
- izbegavajte alkohol i prestanite pušiti
(Kurir.rs/Blic)