Pomeranje sata u Srbiji dešava se dva puta godišnje - poslednjeg vikenda u martu prelazimo na letnje, dok poslednjeg vikenda u oktobru počinje zimsko računanje vremena.
Prelazak na letnje računanje vremena je u noći sa subote, 30. marta, na nedelju, 31. marta, i tada se kazaljka pomera s 2 sata ujutro na 3 sata ujutro.
Dakle 31. marta u 2 sata ujutru, kazaljke se pomeraju za sat vremena unapred i počinje letnje računanje vremena. Spavaćemo sat kraće, ali će od nedelje dan postati duži.
Na zimsko rečunanje vremena se ponovo vraćamo 27. oktobra.
Letnje računanje vremena je u Srbiji uvedeno 27. marta 1983. godine, u skladu s odlukom EU, pre svega radi očekivane ekonomske koristi, boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija, industrije. Saglasnost o predlogu Evropske komisije da se ukine sezonsko pomeranje sata poslednje nedelje u martu, odnosno u oktobru, još nije postignuta. Predlog je 2019. godine podržao Evropski parlament, ali članice ga još nisu usvojile.
Kako pomeranje sata utiče na organizam?
Promene koje nastaju prilikom prelaska na letnje računanje vremena dešavaju se postepeno i našem telu je potrebno i do nekoliko nedelja da se prilagodi novonastalim uslovima.
Promena sata unapred ili unazad može da izazove i neke od zdravstvenih problema, kako su neke od studija pokazale, jer se remete prirodni ciklusi sna u našem telu. To može imati za posledicu uticaj na fizičko i na mentalno zdravlje.
Prema rečima doktorke Ivane Stefanović, nekada se mislilo da to ne utiče na organizam već da su se promene koje su neki primećivali dešavale iz nekih drugih razloga.
"Danas sve više shvatamo da ima nekih posledica. Zdrava populacija to najverovatnije neće ni osetiti u nekoj većoj meri, možda više adolescenti i deca zato što će manje spavati pa su nervozniji i opadaju im kognitivne funkcije, tako da treba roditelji malo da obrate pažnju", istakla je dr Stefanović.
Međutim, neke grupe mogu biti osetljivije na pomeranje kazaljki na satu.
"Vulnerabilniji su kardiovaskularni pacijenti. Stres se javlja zbog nedostatka sna ako poštujete vreme, a ne ono kako ste vi navikli da idete da spavate. Kažu da taj ponedeljak posle promene vremena ima više infarkta nego uobičajeno, kao i kad pređemo na zimsko računanje vremena, da ima manje nego uobičajeno", navodi dr Stefanović i dodaje da je u korenu tegoba koje se javljaju kod prelaska na drugo vreme nedostatak sna.
Savet dr Ivane Stefanović je da poštujemo svoj organizam i spavamo onda kad je vreme, a ne kad nam neko zada i ako se osećamo malo tromije, umornije, treba da poslušamo telo i odmaramo se.