Kako dani odmiču, a već se navršava četvrti, sve više se komplikuje slučaj nestanka dvogodišnje devojčice Danke Ilić iz Bora.
Nestanak je dotakao svakoga od nas, a pomisao da se ove strahote dešavaju detetu od samo dve godine, stvorio je kolektivnu emotivnu golgotu.
I svi pitaju - Gde je mala Danka? I svi se nadaju da će se pojaviti živa i zdrava. Do tada istraga je i dalje u toku, policija na terenu, a informacije koje dolaze do javnosti počinju ne samo da zbunjuju i zastrašuju, već da obiluju brojnim nelogičnostima.
Gosti "Usijanja" koji su diskutovali o ovom misterioznom nestanku bili su Časlav Ristić, forenzičar, potom Spomena Milačić, klinički psiholog i Mladen Radulović, novinar.
Ristić je odgovorio na pitanje da li može da se isključi mogućnost da je dete i dalje u blizini kuće, s obzirom na to da nije pronađen DNK niti išta u blizini iste.
- Policija se vratila na to mesto posle svega, a ja lično smatram da dete nije na tom terenu jer je policija dva dana pretraživala teren. Ne samo policija, već svi ti ljudi, sistemi, kamere, dronovi... Sve je to dignuto na najviši stepen. Policija se vraća na teren iz razloga da ne bi slučajno propustila neki detalj. Policija neće da rizikuje, zato hoće najdetaljnije da pretraži sve. To se desilo i pre neki dan kada su rekli da prekidaju potragu na tom terenu, ali se pojavila informacija da istraga kreće i u drugom pravcu. To znači da kada su pretraživali taj teren došli do nekog saznanja, za koje mi ne znamo, i zato su preusmerili svu tu istragu na druge. Dakle, preslušali su telefon, obavili razgovore, nešto je tu što se ne slaže u njenoj priči, pa su usmerili istragu tom pravcu, za koji se nadam, da će policija izaći sa informacijama da li je devojčica tamo ili ne - započeo je Ristić, pa je rekao:
- Ono što ja kao forenzičar imam da kažem je da je lice mesta i sve što je rađeno bilo loše. Zato što, kada su se tamo, na licu mesta, pojavili ljudi, oni su slobodno šetali oko kuće, a to se ne radi tako. Ako se smatra da je to mesto zločina i mesto gde je prijavljen nestanak, to je trebalo da se obezbedi i da se ne puštaju ljudi jer će uništiti tragove, fizičke ili biološke. Jako je važno da forenzičari dođu prvi, oni znaju da čitaju tragove, pa bi oni rekli da je devojčica bila ili nije tu, mogu da vide tragove guma. Hipotetički, ako je neko čekao dete u žbunu, pregledom se može naći nešto, poput opuška od cigareta i eto ga DNK profil od izvršioca.
Milačić je komentarisala opis majke kako je ušla u kuću ili auto da uzme vodu, odnosno da li je moguće da se u tih 30 sekundi dogodi ovako nešto.
- Bojim se da taj niz nelogičnosti kreće od same njene odluke da dovede decu tu. Dakle, čini mi se da je izjava majke bila da se deca istrče. Da se istrče oko kuće koja je okružena šibljem, to nije teren za istrčavanje deteta koje je tek prohodalo. Da se istrči oko kuće od koje nema ključ, a to je dete koje je tek prohodalo, dakle nema kondicije, tom detetu treba užina, da legne, a onda je mama došla i parkirala tako da bude skrajnuta i došlo je do momenta da detetu treba vode. Moramo da znamo da retko koja mama izlazi iz automobila sa dvoje dece, retke su mame koje neće poneti vodu sa sobom, odnosno nije ponela ništa za sobom, a u totalno su nepoznatom kraju. Mame nose vodu čak i kada idu na neku šetnju sa decom, čak iako imaju da je kupe na svakom ćošku. Ovde se otišlo bez vode i onda se vraća po vodu, dakle mama se uvek okreće tako da dete bude u perifernom vidu, opet jedna nelogičnost. Totalno je zanemarila dvogodišnje dete koje se nalazi u nepoznatom okruženju - rekla je Milačić, pa nastavila:
- Dete nikada nije tamo bilo. Da li je moguće da to dete nestane za tako kratak period, ne daj Bože da je dete upalo u neku rupu. Dete koje je tek prohodalo ne ide pravolinijski, a i dete koje je u nepoznatom pre će hodati ka mami ili će gledati da bude u njenoj blizini. Nije isključeno da dete može da krene ako je neko treće lice poslalo neki signal. Svakako, i da dete potrči ka nepoznatom, veća je verovatnoća da će pasti pre nego što stigne do tamo.
Radulović je rekao da je verovatnoća otmice u ovom slučaju ravna nuli:
- Mi ne možemo da znamo da li su oni preduzeli forenzičarske radnje, pre nego što je mnogo ljudi tamo pristiglo. Takođe, ovo nije ličilo na klasičan zločin, pa su ljudi došli da traže gde god su mogli da priđu. Ispitivali su teren, grane, šiblje, rupe, potoke... Međutim, više od 500 ljudi je učestvovalo, dakle pretražen je svaki kvadratni centimetar, a ako gomila ljudi od 100 kilograma nije upalo, sigurno nije ni devojčica. Defitnitivno je utvrđeno da se dete ne nalazi tamo i to je bitno u ovoj fazi istrage jer može da ukaže na to da je dete živo. Kuća je neuslovna, a čak i da jeste, bila je zaključana. Nije bilo potrebe do nje doći. Otmica je isključena zato što, koja je verovatnoća da se majka udalji na jedan minut, na kraju jednog naselja, pored grada, na kraju puta i da u tom momentu nalete otmičari. To je praktično nezamislivo.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: