Vazduh je možda savršeno okruženje za dron. Ni more nije daleko od njega. Naime, izbegavanje prepreka je jedan od najtežih zadataka za daljinskog operatera robota. Na vodi i u vazduhu nema mnogo prepreka.
Ali na kopnu ima mnogo prepreka. Upravo zbog toga 25 meseci, koliko traje rat u Ukrajini, obe strane na bojnom polju koriste veliki broj dronova u vazduhu, a Ukrajinci takođe mnogo dronova na moru, ali nijedna strana nije masovno koristila kopnene robote.
Bar ne u direktnoj borbi – Ukrajinci i Rusi koriste mala bespilotna kopnena vozila (UGV) za snabdevanje, evakuišu povređene i postavljaju mine, kaže analitičar Forbsa Dejvid Aks.
Ali to se promenilo u ruševinama Bahmuta u istočnoj Ukrajini, kada je ruska vojska poslala najmanje dva – a verovatno i mnogo više – malih guseničara naoružanih bacačima granata u nečemu što je izgledalo kao direktan napad robota na ukrajinsku 53. mehanizovanu brigadu.
Stvari se nisu dobro završile za robote. Na snimku ukrajinskog drona, koji je objavljen na Telegramu i proširio se na druge društvene mreže, vide se dva mala UGV-a koja su očigledno teško oštećena ili uništena kako leže među olupinama uništenih vozila sa posadom. Prema snimku, izgleda da su uništeni pomoću malih kvadkoptera - vazdušnih dronova.
Ne zna se tačno šta su Rusi pokušali da urade sa svojim mini-tenkovima i robotizovanim bacačima granata. Poznato je, međutim, da su analitičari pre mnogo godina predviđali koliko će biti teško koristiti robotska kopnena vozila u mehanizovanim napadima.
Krajem 2020. godine, analitičari iz kalifornijskog istraživačkog centra RAND simulirali su sukob u bliskoj budućnosti između mehanizovanih pešadijskih jedinica američke vojske i ruske vojske nakon što je američka vojska integrisala naoružane kopnene robote u svoju strukturu snaga. U ratnoj igri, 11 UGV-ova na točkovima i gusenicama podržavalo je četiri američka tenka M-1 i 11 borbenih vozila pešadije M-2.
Ono što su analitičari RAND-a nazvali "robotska borbena vozila" nisu dobro prošla u ofanzivnim i odbrambenim scenarijima istraživačkog centra – i to iz jednog glavnog razloga. RAND-ova robotska borbena vozila (RCV) su bila kontrolisana signalom od strane daljinskog operatera, baš kao što su uništene UGV sigurno kontrolisali daljinski operateri.
A to znači da su bili ranjivi da se nađu odsečeni od svojih operatera - bilo zbog uslova na terenu ili zbog neprijateljskog ometanja.
- U osnovnom scenariju, potreba da se održi glatka i neprekidna komunikacija u liniji vidljivosti sa robotima predstavlja značajna ograničenja, usporavajući tempo i komplikujući napredovanje - objašnjavaju analitičari.
- Konkretno, efikasna upotreba ometača (od strane ruskih snaga) značajno je ograničila sposobnost (američkih snaga) da koriste kopnene robote.
Često nepokretni dok su se njihovi operateri borili da održe kontrolu, roboti su ušli u bitku u nepredviđenim trzajima i neprijateljska vatra ih je izbacivala iz stroja.
S druge strane, nije poznato da li je jedan od prvih kopnenih robotskih napada ruske vojske u Ukrajini naišao na ukrajinsko ometanje, ali ne bi trebalo da bude iznenađenje ako jeste.
Stručna primena elektronskog ratovanja od strane ukrajinskih snaga – što znači preplavljivanje ključnih radio kanala šumom, čineći ih neupotrebljivim za operatere robota – jedan je od razloga zašto su Ukrajinci uspeli da ostvare lokalnu nadmoć u vazduhu u nekim sektorima svojim sopstvenim bespilotnim letelicama.
(Kurir.rs/Jutarnji list/Preneo: Đ. M.)