Psiholog Milena Buđevac otkriva kako da se postave granice kada se baka meša u vaspitanje dece i na koji način da pronađete balans koji je u najboljem interesu deteta.
"Svekrva sve dopušta mom sinu, muž se ne buni, ali ja vidim da je već razmažen!"; "Moja mama daje mojoj ćerki slatkiše, iako sam joj sto puta rekla da joj ne dajem to da jede"; "Čim izađem iz stana, sin zaplače i baka mu odmah pusti crtaće..." Verovatno ste više puta čuli u svom okruženju ove rečenice od raznih mama, a možda ste ih i sami izgovorili.
Bake i deke su tu da maze, paze, vole, pričuvaju i učine detinjstvo još toplijim i nežnijim. Međutim, nije retkost da mame i bake nisu saglasne kada je reč o podizanju dece. Ponekad mama brani slatkiše, a baka ih dozvoljava ili mama ne želi da dete provodi vreme pred ekranom, dok je kod bake i deke sve dozvoljeno. Ipak, najčešći su problemi kada dolazi do kritika od strane bake prema mami da radi nešto pogrešno, kao i kada mama zamera baki zbog deteta. Kako postaviti zdrave granice, a da to bude u najboljem interesu deteta - za Yumamu dečiji psiholog Milena Buđevac otkriva:
"Često čujem roditelje koji kažu "To ga je tako baka naučila, to ga ona pušta..." Važno je da roditelji ne zaborave ko je najviše odgovoran za vaspitanje dece - to su oni sami. Najpre jer ih dete najviše voli i najviše se identifikuje sa njima, a potom i to što bi trebalo da su oni osobe sa kojima dete u celosti provodi najviše vremena (možda ne nivou svakog dana, ali na nivou nedelje da)." - tvrdi psiholog i ukazuje da deca na osnovu okolnosti menjaju i prilagođavaju svoje ponašanje:
"Svi "uplivi" i intervencije u vaspitanje od strane baka i deka, dadilja, vaspitača i ostalih odraslih sigurno ostavljaju trag, ali deca jako dobro znaju šta kod koga mogu da traže, šta gde "prolazi" a gde ne, pa u skladu sa tim i menjaju svoje ponašanje. Sa druge strane detetu su i potrebni razni modeli kako bi upoznalo kako funkcionišu svet i drugi ljudi tako da nije neophodno da svi budu baš skroz usklađeni."
Mnogi roditelji se plaše da će bake zbog toga što su popustljive razmaziti dete, ali važno je da osvestimo da smo mi (roditelji) ti koji postavljaju granicu:
"Ne znači nužno da to što je baka možda popustiljivija da će razmaziti dete ukoliko su granice koje roditelji postavljaju strožije od bakinih. Dete će možda pokušati da istera svoje plakanjem ili nekim drugim ponašanjem, ali na roditelju je da zadrži tu granicu."
Ukoliko postoji mimoilaženje u samom odgajanju deteta, psiholog Milena Buđevac ističe da otvoren razgovor može da dovede do rešenja:
"Najčešće se roditelji žale da baka dopušta previše upotrebe telefona, slatkiša, crtaća... Ukoliko se roditelji sa time ne slažu onda treba da sednu da razgovaraju otvoreno, bez osuđivanja (jer baka radi najbolje što ume, ili kako joj je najlakše i za šta ima energije). Ili, mogu da prosto smanje vreme koje dete provodi sa drugima, ukoliko bake i deke ne žele da poslušaju savete."
Česte su situacije i kada baka prelazi granice, to možda ne smeta njenom sinu, odnosno tati, ali mama misli da je svekrvin pristup pogrešan - kako tada postupiti:
"Najpre je bitno da se sami roditelji dogovore šta žele, šta ne, šta im smeta i da daju konkretne predloge i smernice šta baka i deka da promene. Jer često mama nešto zamera npr. svekrvi, ali se sam otac deteta sa tim ne slaže i ne smeta mu to što baka radi pa onda nastaje razdor u roditeljskom paru i još dalje nedoslednosti u ponašanju ka detetu."
Psiholog Milena Buđevac napominje da je u ovakvim situacijama važno i da se oslobodimo nekih nerealnih očekivanja:
"Jasna, otvorena komunikacija, bez napadanja i uvek sa fokusom na to šta je za dete najbolje je ključ. Ipak, nerealno je očekivati da će drugi odrasli koji vode računa o detetu sve ispoštovati jer oni grade svoj odnos sa detetom i imaju svoje već izgrađene stavove o vaspitanju."
(Kurir.rs/Yumama/T.J.)
Bonus video: