Muzičar Igor Kostić, poznatiji kao Igor X se pre par godina povukao sa javne scene i odlučio da više neće snimate pesme, kao i da će pevanje staviti po strani. On je pokrenuo privatni biznis od kog sad živi, a reč je o studiju za potrebe video produkcije.
Dugo te nije bilo u javnosti, pre par godine si pokrenuo jedan biznis, o čemu se tačno radi?
„Povukao sam se iz javnosti davnih dana, prestao sam da snimam i da budem interesantan ljudima, izbegavam žutu štampu. Pevanje mi više nije primaran posao, 20 godina sam samo pevao i živeo od toga, a pre pet godina sam iz audio produkcije prešao u video produkciju, pevanje sam stavio po strani i zadnjih godinu-dve dana se to svelo da radim samo iz ljubavi, odradim pet svirki godišnje. Počeo sam da radim kavere, pa onda spotove i odlučio sam da otvorio svoj studio koji ima 300 kvadrata, sve je na velikom nivou, imam celu produkciju za potrebe spotova, raznih videa, reklama i tako dalje.“
Jesi sada stvorio život po svojoj meri?
„Ceo život sam jurio hit kao i svi pevači, to je taj estradni svet gde juriš da postaneš zvezda, možeš da naplatiš veću cenu samo ako imaš hit. Bio sam na korak do toga i nije mi prošlo, ali sada to gledam kao blagoslov. Da mogu da biram uspeh pevača ili uspeh u ovome čime se sada bavim, definitivno bih ovo izabrao, ne znam da li bi mi prijalo u ovim godinama da tako živim, težak je to život, pevači to znaju, a narod misli da je to bajka. Ovaj posao nije samo pevanje, mnogi krenu u alkohol i drogu, moraš da budeš psihički jak da imaš porodičan život i da radiš vikendom i putuješ. Ja znam možda dva takva pevača koja imaju miran porodičan život, a uspešni su u muzici.“
Kažu da ljudi koji su odrastali u nemaštini vrlo često izrastu u ozbiljne biznismene, kakvo si ti imao detinjstvo?
„Odrastao sam u siromaštvu, to je vreme kada je bilo teško, rođen sam 1980. godine u vreme nemaštine i ratova. Nije to toliko bitno za biznis, ali naučiš da ceniš te stvari, dete koje odraste u izobilju vrlo teško nauči da ceni neke stvari. Sa 18 godina sam počeo da radim i sebe izdržavam, sa 22 godine sam dobio prvu ćerku i onda sam izdržavao i nju, tako da sam vrlo mlad morao da naučim da funkcionišem sa finansijama. Ja sam imao sreće što nisam sa 18 godina zarađivao kao neke zvezde Granda sada recimo, kako oni da znaju da funkcionišu sa 30 hiljada evra mesečno?“
Još gore ako su došli iz nemaštine. Kako oni da nauče da pametno ulazu i idu kroz život. Niko ne shvata da je mnogo lakše doći do vrha, nego ostati na tom vrhu, koliko si imao pevača koji su imali jedan hit – ima ih milion, a koliko ima njih koji traju – jako malo. Imaš pevače koji ubodu hit, to traje godinu dve i misle rešili su sve u životu, a ne preuzimaju ništa da tu ostanu, i onda samo padnu dole. To je najgore, bolje da ti se desi da nikada ne dostigneš taj vrh, jer posle toga ti sledi dno, a sa tim je mnogo teško nositi se.“
Jesi ti bio svestan nemaštine u kojoj si živeo i teške situacije u zemlji?
„I nisam jer oko mene nije bio niko ko je imao. Nisam imao televizor, svi su možda imali u Osnovnoj školi, a ja nisam imao, fiksni telefon nismo imali, koristili smo od komšije. Danas to ne bi bilo normalno, danas svako dete ima mobilni telefon koje vredi minimum 300-500 do 1000 evra, a tada nisi mogao da imaš patike od 100 evra. Sada iz ovog ugla mi je drago što sam prošao i taj deo života jer to ostavlja neko iskustvo, sve je to škola iz koje treba da se izvuče nešto pametno.“
Da li je to uticalo na tvoj ljubavni život s obzirom da se nisi nikada oženio?
„Moguće, kada odrasteš uz tako nešto to ti postane normalno, ja imam dve ćerke iz dve vanbračne zajednice. Živeo sam i sa jednom i drugom devojkom, ali ne verujem u brak, u papir koji potpišeš i onda ti zakon uređuje život. Ako se sa nekim slažeš i ako ti je lepo vi ćete da provedete ceo život, ne treba ti nikakva država, a ako se ne slažete imate razvod i šta je onda poenta tog braka? Više je kao rešavanje tih nekih pravnih stvari, ja sam imao oba puta raskid vanbračne zajednice koji se tretira kao razvod – starateljstvo nad detetom, podela imovine, sve je isto, razlika je samo da li imaš taksu za razvod ili nemaš.“
O tebi se ne zna toliko u javnosti, znaju tvoje pesme, ali o tvom muzičkom putu se skoro ništa ne zna.
„Ja sam kriv za to, pre nego što smo Mina i ja snimili duet ‘Grudi od betona’, ja sam bio u njenom spotu za pesmu ‘Još jedna u nizu’. Moje pesme su se vrtele na radiju, ali sve je to bilo početnički, teško je bilo izboriti se. Prvo javno pojavljivanje je bilo kada sam se pojavio u tom spotu, godinama sam ispravljao krivu Drinu jer su svi mislili da sam ja tada počeo da pevam, a ja sam pevao deset godina pre toga. Godinama sam objašnjavao da nisam maneken koji peva, nego sam pre toga pevao. Danas odu u rijaliti i posle toga počnu da pevaju, a ja sam neko ko se muzikom bavi ceo život. Ja sam bio kriv za to, ali opet možda i bolje što mi nije suđeno, ne bih se snašao u tom svetu. Da sam postao najveća zvezda u Srbiji, ja bih se jedno jutro probudio i rekao ‘pa ja ovo ne želim, ja u ovome ne uživam’. Pogrešne poteze sam pravio zarad cilja, novinari zovu i kažu da li da pišemo, ja kažem nije istina ali pišite, novinari su me blatili uz moje odobrenje. Najveća glupost je kad kažu ‘nije bitno šta se piše, samo neka se piše’.“
kurir.rs/nova
Bonus video: