- Jeste da u Švedskoj lekar specijalista ima prosečnu platu oko 4.500 evra, a u Srbiji oko 1.700 evra. Ali, nije sve u parama. Ima nešto i u duši. Ne moramo da živimo istim standardom, možemo da vozimo i lošija kola. Važno nam je da će naše četvoro dece rasti u svojoj zemlji, među našim ljudima i na našim vrednostima, a mi se, konačno, vratiti kući - kaže za Kurir hirurg dr Boris Bajić, koji će sa suprugom Duškom, endokrinologom uskoro početi da radi u KBC " Dr Dragiša Mišović", čim svi papiri, konačno, budu završeni.
Ovaj bračni par postao je senzacionalna vest kada je predsednik države Aleksandar Vučić obznanio da se iz Švedske vraćaju u Srbiju. Ne mogu da se priviknu da je to toliko čudno i da su oni vest, jer njima je sasvim normalno da se vrate kući - svojoj Srbiji. To su, kako kažu, planirali još kada su otišli u Švedsku po završetka studija, na kojima su se i upoznali. Istu onu u kojoj je Boris, rođeni Sarajlija, s kratkim životom u Užicu, već bio sa porodicom od svoje osme godine. Ali je i došao u Beograd da studira i završi medicinu.
- Rođena sam Beograđanka. Ovo je moj grad, omiljeni. Kad smo kretali put Švedske, u kojoj nam zaista ništa nije falilo i gde sve funkcioniše, znali smo da ćemo se vratiti pošto tamo završimo specijalizaciju. Srbija je kuća i mi se samo vraćamo svojoj kući - kaže za Kurir Duška, koja je inače bila student generacije, dok Boris dodaje:
- Možda je povratak za godinu ili dve ubrzao sin Miloš, koji ima 14 godina i koji je prošao sve kampove naše košarkaške reprezentacije. Talentovan je, sada je u Zvezdi, ima treninge non-stop. Deca su toliko srećna što su ovde da je to neopisivo, lako su se uklopili u školu, imaju drugare. Jeste u Švedskoj sve uređeno i fino, ali željni smo Srbije, naših ljudi, koji će ti uvek pomoći, druženja koga na svetu nema. Istina, željan sam i lepog vremena. Kad vidim sunce i nebo odmah navučem osmeh.
Imaju Bajići još tri ćerke, a najmlađa će u subotu proslaviti prvi rođendan. Deca srećna jesu, ali ona koja idu u školu, malo su i zatečena.
- Lepo su se uklopili, od malih nogu su učili i ćirilicu, ništa im nije problem. Samo što je škola zahtevnija, moraju više da uče nego u Švedskoj - s omehom vela Duška, koja je još minulog leta s decom došla u Beograd.
- Pošto nismo mogli da dozvolimo da i ja ne radim, išao sam na dve nedelje u Švedsku na posao, pa dve nedelje boravio u Beogradu i tako naizmenično, sve do kraj marta. Sada se nadam da ću, konačno, da se zaposlim i rešim sve papire, jer se zaista odužilo. Univerzitetska bolnica u Švedskoj, jedna od najpoznatijih u Evropi, u kojoj sam radio, ne može Srbiji da pošalje akreditaciju jer to tamo za bolnice ne postoji. Zato smo izgubili nekoliko meseci, ali srećom, stupili smo u kontakt sa ministarkom zdravlja prof. dr Danicom Grujičić, koja se aktivirala i pomogla. A i obećala da će to sistemski da se reši zbog drugih ljudi koji su u sličnoj situaciji. Trebalo bi ove nedelje da dobijem apostile na diplome, da im i to prosledim, i konačno odem na svoje radno mesto - kaže Boris, dok Duška, koja je još s bebom, tek treba da sačeka svoje papire:
- Čekam nostrifikaciju specijalizacije, a čak pola godine sam čekala nostrifikaciju staža. Dok sve to ne bude rešeno, uživam s decom.
A žašto baš "Mišović"? Osim što ga pamte još sa vežbi i fakulteta, sve su najbolje čuli - da je to moderna, evropska klinika gde su stručni i dobri ljudi.
- Upoznao sam kolege, očaran kako su dobri ljudi, veliki stručnjaci. Opšti sam hirurg, specijalizovan za laparoskopske operacije kile, žučne kese, a radim i drugu hirurgiju - kaže Boris koji je sa braćom u Švedskoj osnovao i srpski košarkaški klub Sloga Uppsala, koji se takmiči u drugom rangu te zemlje:
- Uvek se trudimo da okupljamo Srbe, da se družimo i ispomažemo. Ali, Srbija je Srbija. Ništa nije ko Srbija...
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Jelena S. Spasić