ISPRAVKA Srbija ima jedan od većih, ali ne najveći lavirint u Evropi
NAPOMENA: U ovom tekstu napravljena je izmena jer je sadržao tvrdnju da je reč o najvećem lavirintu na evropskom kontinentu - što nije tačno, ukazuje sajt Fake News tragač u svojoj analizi. U Ginisovoj knjizi rekorda titulu „najvećeg stalnog lavirinta od drveća” godinama nosi lavirint na danskom ostrvu Samso, koji zauizma površinu od šest hektara. . Ipak, na još većoj površini – od osam hektara – smešten je lavirint Franka Marije Ričija (it. Labirinto della Masone) koji se sastoji od 200.000 sadnica bambusa. Međutim, lavirint Bora se razlikuje od prethodna dva po tome što predstavlja „lavirint od žive ograde”, ali i u ovoj kategoriji ima većih - u mađarskom gradu Opustaser nalazi se lavirint od žive ograde koji ima istu dužinu šetačkih staza kao Bora, a površinom je čak i veći. Izvinjavamo se čitaocima na grešci.
Lavirint je oduvek bio fascinantna pojava za ljudsku civilizaciju. Pored mitova, legendi, bajki i filmova, različite oblike možemo naći na mnogim mestima u svetu.
Lavirint „Bora“ u Batočini precizno je arhitektonski konstruisan. Ima tri staze ukupne dužine tri i po kilometra. Vreme prolaska, odnosno, izlaska iz lavirinta, zavisi od osobe do osobe.
„Površina lavirinta je velika. Deca se bolje snalaze nego odrasli i treba im manje vremena. Valjda su čigrasti, veseli, radoznali. Deci treba oko pola sata da prođu lavirint, a odraslima od 45 minuta do sat vremena. Odrasli uživaju u prolasku lavirintom, a usput se i fotografišu“, kaže Marina Bogdanović, direktorka lavirinta „Bora“ u Batočini.
Posetiocima je uglavnom prepušteno da sami odluče kojim tempom će se kretati kroz lavirint, dodaje Bogdanovićeva.
„Imaju prvu pomoć, mape. Ukoliko žele mogu da fotografišu mape, i odlučuju o tempu kojim će ići. Uvek mogu da pitaju naše pomoćnike koji šetaju kroz lavirint. Na kraju, ukoliko baš žele da izađu uvek nam je stražar na kuli“, napominje direktorka lavirinta.
Lavirint privlači posetioce avanturističkog duha, ima svoj algoritam, i samo onima koji vole odgonetanje, imaju strpljenje i koncentraciju, polazi za rukom da iz njega pronađu izlaz.
„Radnicima koji rade u lavirintu treba mesec dana da se uhodaju u stazu, pod uslovom da znaju i da ih vodi neko ko zna stazu. Nemaju osećaj za algoritam. On tehnički postoji, ali mi nemamo osećaj za algoritam", dodaje Marina Bogdanović.
Najstariji lavirint urezan je u kamenu obalu reke Pansaimol u indijskoj državi Goja. Simboli lavirinta nalaze se i u umetnosti starih Grka, u hrišćanstvu i u gotskom periodu i imaju posebna značenja. Danas se lavirinti grade radi zabave, poput „Bore“ u Batočini.
Kurir.rs/RTS