Danas, 2. aprila obeležava se svetski dan autizma. U Novom Sadu su tim povodom priređene manifestacije kako bi se sugrađanima približilo kakav je način i stil života jednog deteta sa autizmom i roditeljima koji imaju dete sa istim.
Obeležavanje Svetskog dana autizma je u art-kafeu „Ordinacija” a proteklo je u znaku Udruženja za podršku deci sa autizmom „David”. Na programu u 17 sati otvorena je kolektivna izložba „Art and Fashion by the Special” radova dece sa invaliditetom iz regiona.
Mama petogodišnjaka, koja je želela da ostane anonimna za Kurir je opisala kako izgleda samo saznanje da postoji mogućnost da vam dete boluje od takve bolesti.
- Kada je naš sin napunio oko 15 meseci počeo je tako reći da se gasi. Do 18. meseca je već izgubio dosta stečenog znanja i reči, počeo je da ima čudna ponašanja, to su stereotipna ponašanja koja oni mogu raditi po čitav dan - počinje svoju priču majka i nastavlja:
- Od nas je tražio samo ono što bi njemu trebalo, nije imao potrebu za socijalizacijom. Ono što njega razlikuje od većine dece sa autizmom jeste da je oduvek imao kontakt očima i odazivao se na ime, jer većina dece to nema. Zatim je objasnila šta je autizam, jer kako je navela želi da se svest u Srbiji i svetu podigne na viši nivo i da se o tome ne piše samo danas, već da svi budemo svesni da ta deca, kao i njihovi roditelji žive svaki dan sa tim.
- Autizam je baš kao što je i naglašeno, čitav spektar raznih nedostataka i zaista je tako,oni u globalu liče jedni na druge, ponašanjem i možemo reći da imaju probleme sa komunikacijom, socijalizacijom, ponašanjem. Ipak, svako dete je za sebe i svako dete ima potrebu za nekom drugom podrškom. Mi imamo dete i urednog razvoja,tako da apsolutno znam kako funkcionišu i neurotipična i neuronetipična deca - rekla je majka, koja je i administrator profil na Instagramu koji ima za cilj da obrazuje, informiše i skupi sve roditelje na jedno mesto.
- Oko njegovog 20. meseca sam prvi put rekla pedijatru svoje strahove. Iako je imao tada dobar deo iskustva i staža iza sebe, rekao mi je da sačekam. Navela sam ovo kao jedan od većih problema sa kojim se mnogi roditelji susreću, a to je da ih stručnjaci ubeđuju kako je dete lenjo. Želim reći i da to što mnogi kažu da dete napreduje samo do 5. godine nije tačno. Oni uvek uče i napreduju ako se sa njima radi i ako su prihvaćeni i imaju puno ljubavi oko sebe.
- Verujem, kao i svaka porodica i mi imamo jako teške dane, obična promena vremena utiče na njega toliko da mu je potrebno dosta više vremena i podrške da bi učinio ono što svakodnevno uradi bez problema, dosta je razdražljiv. Da nemam podršku i pomoć porodice, asisestenta i vrtića bilo bi zaista teško. Zato se vodim mišlju da kada neko u porodici ima autizam to utiče na celu porodicu i okolinu.
I za kraj je posebno naglasila da deca sa autizmom jako puno postižu, ali nažalost po poslednjim istraživanjima mi imamo na svakih tridesetšestoro dece jedno sa autizmom. To znači da imamo epidemiju, i ako ne podignemo svest o tome, verujem da će zaista biti teško za par godina, kada će pretpostavlja se biti još veći broj dece sa autizmom.
Kurir.rs/T.M.