Dinka Gruhonjića, poznatog novinara i profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, ekstremni desničari već godinama proganjaju. Nazivaju ga ustašom i izdajnikom, prete mu, ispisuju uvrede pred ulazom u zgradu u kojoj živi sa svojom porodicom, organizuju kampanje protiv njega u medijima, nipodaštavaju njegov rad, vređaju ga na ličnoj osnovi, zastrašuju ga i na sve moguće načine pokušavaju da ga ućutkaju. Razlog za to je vrlo jednostavan. Dinko se u svom višedecenijskom javnom delovanju uvek zalagao za izgradnju demokratskog, građanskog, evropskog i modernog društva ravnopravnih građana, borio se za suštinsku autonomiju Vojvodine, upozoravao na narastajuću faš izaciju društva i uvek, ali uvek se iskreno, hrabro i beskompromisno suprotstavljao ekstremnom nacionalizmu, šovinizmu i sličnim pojavama.
Sve ovo, naravno, izazivalo je one protiv kojih se Dinko uvek borio i protiv kojih je uvek govorio. Njihov odgovor je bio onakav kakav oni jedino i znaju - nasilan i pun mržnje. Išli su toliko daleko da su izmislili čitavu njegovu porodičnu istoriju i pokrenuli priču da mu je pravo ime zapravo Sabahudin, a da ga je on promenio u Dinko, jer jasno je da u njihovom sistemu vrednosti malo šta može biti toliko loše kao što je muslimansko ime. Čini mi se, mada nisam sigurna, da je pokretač ove laži bio veliki srpski patriota Goran Davidović s velikim patriotskim nadimkom Firer, ali sve i da nije tako, ova priča se dobro primila među drugim profesionalnim patriotama i postala jedan od osnovnih razloga napada na Dinka. Upravo to je bio razlog što je Dinko, koji se, kao i protiv svih drugih štetnih pojava u našim društvima, aktivno i konstantno borio i protiv ustaštva i neoustaštva, uopšte i pomenuo Dinka Šakića. Dinko je, naime, rekao da različiti fašisti, nacisti, šovinisti i ekstremni nacionalisti pokušavaju da ga uvrede izmišljajući njegovo ime, dok na raspolaganju imaju sasvim očiglednu uvredu, činjenicu da se zove isto kao upravnik Jasenovca, Dinko Šakić. I to je bilo to. To je sve što je bilo dovoljno da se pokrene neverovatna mašinerija mržnje, da se hajka protiv Dinka intenzivira, da se u nju uključe i ekstremističke organizacije i profi-nalozi na društvenim mrežama i poslanici vladajuće većine i mediji, da se njemu na ulazu ispišu najstrašnije pretnje i jasno mu se poruči da u Novom Sadu ni za njega ni za njegovu porodicu više nema mesta, a onda da se, kao šlag na tortu, uključe instrumentalizovani i dobro organizovani studenti koji su zahtevali da se Dinku onemogući i pravo na rad, da se protera sa fakulteta i tako, valjda, zauvek ućutka. Usledila je opskurna blokada Filozofskog fakulteta. Grupa kratko ošišanih nabildovanih huligana koji su, glumeći studente, u majicama s likom Legije upali na fakultet zabranjujući ulazak zaposlenima i onima koji se tamo školuju. Oni su odmah dobili podršku i gradonačelnika Novog Sada i policije, koja se proglasila nenadležnom i odjednom se setila autonomije univerziteta, a i predsednika republike, koji je, navodno uzimajući u zaštitu Dinka, zapravo dao za pravo svima onima koji ga proganjaju i prete mu.
Zato se ne radi ovde samo o blokadi Filozofskog fakulteta od nasilnika i huligana. Radi se o pokušaju blokade institucija, ućutkivanju mislećih ljudi, zastrašivanju onih koji se bore za građansko društvo, blokadi slobode i zdravog razuma. Zato, stajući u odbranu Dinka Gruhonjića, stajemo u odbranu slobode govora. Kome to nije jasno, malo šta razume.