Univerzitet Stenford jedna je od vodećih svetskih obrazovanih i istraživačkih institucija. Samo najbolji tamo dolaze da steknu vrhunsko znanje. Za manje od tri meseca diplomu MBA (master of business and administration) poneće će i Srbin iz SAD Mile Pajović (30), koji je jedan od svega desetoro Srba koji su ikada uspeli da upišu prestižne MBA studije!
Zahvaljujući Pupin inicijativi, prvoj neprofitnoj organizaciji koja radi na razvijanju, unapređenju i izgradnji boljih odnosa između SAD i Srbije, razgovarali smo s Pajovićem, koji je u Beograd na studijsko putovanje doveo grupu postdiplomskih studenata, istraživača i profesora Univerziteta Stenford.
Mile je rođen u Bafalu u Njujorku, a kada je imao tri godine, preselio se s majkom i ocem u Toronto, gde je majka dobila posao. Za sebe kaže da je Srbin, a ljubav prema kulturi, poreklu i otadžbini s puno truda usadili su mu roditelji, ali i bake i deke.
- Išao sam u školu u kojoj je bilo mnogo dece s naših prostora i to je bilo lepo. Njima nisam morao da objašnjavam da se ne zovem Majl, već Mile... Uporedo sam učio i srpski i engleski. Uvek su kod nas dolazili baba i deda i s mamine i s tatine strane, samo su se smenjivali, tako da sam uvek slušao srpski. Letnje raspuste sam provodio u Srbiji i to mi je ostalo kao jedna od najlepših uspomena iz detinjstva. Zapravo je cela naša familija ovde u Srbiji, samo moji roditelji i nekoliko rođaka je u SAD - počinje priču Mile za Kurir.
S našom kulturom upoznao se i zahvaljujući druženju sa Srbima, koji se okupljaju u crkvi. Kao mlađi bavio se i košarkom, uzori su mu bili Vlade Divac, Dejan Bodiroga, Predrag Stojaković. Želja mu je bila da igra i u reprezentaciji, ali ga je život odveo na drugu stranu.
- U srednjoj školi sam igrao košarku, hteo sam da igram i na koledžu. Završio sam fakultet na Univerzitetu u Torontu i tu sam igrao u timu dve godine, a studirao sam finansije i ekonomiju. Nakon toga sam počeo da radim u RBC (Royal Bank of Canada). Prvi posao mi je bilo investiciono bankarstvo. Zatim sam bio regrutovan da radim za investicioni fond HPS u Njujorku. Tada sam aplicirao za Stenford - objašnjava za Kurir Pajović.
Napominje da put do Stenforda nije bio lak, te da na MBA studije primaju svega 424 studenta, te da su šanse da bude izabran bile svega šest procenata. Pisao je eseje, polagao test iz matematike i jezika i pripremio CV.
- Tema eseja je bila "Šta ti je najvažnije i zašto?" To je veliko pitanje. Tu može da se piše o porodici, karijeri, sportu. Pisao sam da je meni najvažnije to što u sebi imam srpsku krv i srpsko poreklo i meni je to uvek davalo neki pravac životni i kad god sam nešto dobro uradio, uvek sam osećao da je to zbog tog mog srpskog gena - ističe:
- Mislim da se to njima jako svidelo. U poslovnoj školi Stenford nema baš mnogo Srba, mislim da ima možda desetoro koji su završili ovaj program. U avgustu 2022. počeo sam MBA program, završavam u junu i posle toga se vraćam u isti fond da radim. Iako mnogi misle da je program jako težak, meni nije bio toliko, jer sam se već ranije bavio biznisom, ekonomijom i finansijama. Ima puno događaja i vannastavnih aktivnosti.
U prvoj godini išao je na studijsko putovanje u Singapur i Indoneziju, a želja mu je bila da takvo putovanje organizuje i u Srbiji.
- Želeo sam tim ljudima da predstavim Srbiju na pravi način, mnogi ne znaju ništa o našoj zemlji ili imaju neku sliku koja je formirana putem medija. Mislim da Srbija ima puno potencijala, jako interesantne kompanije, IT sektor se ovde dobro razvija i mislim da je naša kultura jako privlačna strancima. Dugo sam planirao ovo studijsko putovanje, prvo sam morao da napravim aplikaciju za Srbiju, napravili smo prezentaciju i jedan od dekana je rekao da bi Srbija zapravo bila veoma interesantna - objašnjava Pajović.
Kaže da su Srbiji konkurencija bili Japan, Singapur, Velika Britanija, još neke zemlje Evrope, Južna Afrika. Svi su oduševljeni našom zemljom, a posebno im se dopao noćni život, ali i košarkaška utakmica Partizana.
Njemu najviše nedostaje hrana iz Srbije, kao i muzika, ali i toplina našeg naroda:
- Više osećam da pripadam ovde i više sam Srbin nego Amerikanac. Želja mi je da se jednog dana vratim ovde, pa makar to bilo i u penziji.
Bonus video: