Prvog aprila zvanično je počeo upis prvaka u školu. Siromašan rečnik, oskudne rečenice, poremećaj pažnje – to već nekoliko godina pokazuju rezultati testova za upis u prvi razred.
Najveći problem budućih đaka je grafomotorika. Ipak, testiranje budućih prvaka veliki je test i za roditelje koji često vole da utiču na izbor učitelja i odeljenja svog deteta. Dekan Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača, profesor Danimir Mandić, kaže da bi tu odluku trebalo prepustiti stručnjacima.
Roditelji pripremaju decu za upis, neki plaćaju i časove
Inače, roditelji često decu pripremaju za testiranje, neki čak plaćaju i privatne časove. Međutim, stručnjaci kažu da to nije potrebno.
"Ne postoji priprema za test za prvi razred i ne treba da bude na veštački način. Dete sa kojim je razgovarano, kome je usmerena pažnja, koje je emocionalno spremno za neke situacije, koje je bilo u vrtiću, koje je socijalizovano, ne samo u nekim usmerenim aktivnostima, nego je bilo u parkiću", kaže Jelena Kenić, psiholog.
"Ceo dotadašnji detetov život, aktivni život jeste svojevrsna priprema za polazak u školu. Dakle, sve ono o čemu su deca razgovarala sa roditeljima, ono što su saznavali u vrtiću, možda u bisokopu, pozorištu, sve ono što ih okružuje, to je jedna priprema za polazak u školu", dodaje Jokićeva.
Iako se dešava da budući prvaci na testiranju pokažu mnogo znanja, nije retkost da se ispostavi da su nezreli za polazak u školu i da nisu spremni za kolektiv. Rezultati testa treba da pokažu koliko je zapravo dete spremno za školu, kako će napredovati, a koriste se i prilikom formiranja odeljenja.
Vaspitnom radu se posvećuje posebna pažnja
Dekan Mandić, dekan, je ukazao da se upravo na pedagoškim fakultetima razvija koncept u kojem se vaspitnom radu, radu sa detetom, posvećuje posebna pažnja.
“Mi smatramo da osam kompetencija koje je Unesko definisao od jezičkih kompetencija, višejezičkih kompetencija, matematičkih, naučnih kompetencija, digitalnih kompetencija, da su podjednako značajne one druge koje razvijaju karakter ličnosti, empatiju, vrednosne stavove, uče kako da uče, uče kako da razmišljaju, logički zaključuju, kako da razvijaju kritičko mišljenje, da očuvaju kreativne potencijale i interesovanja i stoga smatramo da u obrazovanju, iako je vaspitni deo u velikoj meri zanemaren, učitelji veoma uspešno prave balans između onoga što predstavlja taj naučni deo i ono što predstavlja vaspitni deo”, ističe Mandić.
Poručuje da je to posebno značajno jer se do 10. ili 12. godine razvija do 80 odsto karakternih osobina čoveka.
Kurir.rs/RTS