KAKO BI IRAN MOGAO DA SE OSVETI IZRAELU ZA NAPAD NA AMBASADU? Svet očekuje surovu odmazdu, ali Teheran ima važniji STRATEŠKI CILJ
Iran je obećao da će odgovoriti na vazdušni napad koji se dogodio u ponedeljak na njegov konzulat u Damasku, ali koji kapacitet Teheran ima da naudi Izraelu i kakav bi oblik mogla imati odmazda?
Trinaest ljudi je ubijeno, uključujući brigadnog generala Mohameda Rezu Zahedija, važnu ličnost u snagama Kuds, prekomorskog ogranka iranske elitne Republikanske garde. Izrael nije rekao da li stoji iza napada.
- Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je potpuno izgubio ravnotežu - rekao je ministar inostranih poslova Hosein Amir-Abdolahian na sajtu njegovog ministarstva.
Eskalacija je osmišljena da pokaže svetu da je Iran "tigar od papira", rekao je Favaz Gerges, profesor međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomije. To je takođe predstavljalo značajan gubitak za snage Kudsa, „koje su zapravo za koordinaciju i transfer oružja i tehnologije Hezbolahu u Libanu i Siriji“.
Hamasovo vojno krilo, brigade Kasam, saopštilo je da je brigadni general Zahedi imao „istaknutu ulogu“ u napadima Hamasa na južni Izrael 7. oktobra, koji su izazvali trenutni rat u Gazi koji preti da se proširi. Iran je negirao ulogu u samom napadu, ali podržava Hamas finansiranjem, oružjem i obukom.
Međutim, iranske opcije za odmazdu za napad u Damasku mogu biti ograničene po obimu i broju, rekli su gospodin Gerges i drugi stručnjaci za Bi-Bi-Si.
„Iran nije sposoban za veliku konfrontaciju sa Izraelom s obzirom na njegove vojne sposobnosti i ekonomsku i političku situaciju“, rekao je Ali Sadrzadeh, autor i analitičar bliskoistočnih pitanja. „Ali moraće da nađe odgovor za domaću potrošnju i da zaštiti svoju reputaciju među svojim regionalnim saveznicima.
Gerges je takođe rekao da je malo verovatno da će Iran direktno uzvratiti Izraelu, "iako je Izrael zaista ponizio Iran".
Umesto toga, Iran će verovatno pokazati „strateško strpljenje“ jer će mu dati prioritet važniji cilj: pravljenje nuklearne bombe.
„Iran akumulira moć, obogaćuje uranijum, napreduje. A velika nagrada za Iran nije zapravo da pošalje 50 balističkih projektila i ubije 100 Izraelaca, već da uspostavi strateško odvraćanje, ne samo protiv Izraelaca, već čak i protiv država SAD“.
Šta je sa Hezbolahom?
Od izraelskog rata u Gazi, raketni i bespilotni napadi milicija koje podržava Iran u Siriji, Iraku, Libanu i Jemenu protiv izraelskih interesa su eskalirali, ali izgleda da su ograničili svoje akcije osim da provociraju Izrael u rat punog obima.
„Čak i napad na izraelsku diplomatsku misiju od strane iranskih posredničkih snaga izgleda teško zamisliti“, rekao je gospodin Sadrzadeh, iako je predvideo da su trenutni napadi milicije Huti koju podržava Iran na brodove u Crvenom moru i Adenskom zalivu „veoma verovatno će se nastaviti, posebno protiv plovila koja su na neki način povezana sa Izraelom ili SAD".
Hezbolah je jedna od teško naoružanih, nedržavnih vojnih snaga na svetu – nezavisne procene sugerišu da grupa ima između 20.000 i 50.000 boraca, a mnogi su dobro obučeni i prekaljeni u borbi kroz učešće u građanskom ratu u Siriji.
Libanska grupa koju podržava Iran ima arsenal od oko 130.000 raketa i projektila, prema istraživačkom centru Centra za strateške i međunarodne studije.
Ipak, stručnjaci sa kojima je BBC razgovarao smatraju da je malo verovatno da će grupa pokrenuti veliku eskalaciju protiv Izraela.
„Hezbolah zapravo ne želi da upadne u izraelsku zamku jer shvataju da Benjamin Netanjahu i njegov ratni kabinet očajnički pokušavaju da prošire rat“, rekao je Gerges.
„Politička budućnost Benjamina Netanjahua zavisi od nastavka rata u Gazi i njegove eskalacije na severne frontove sa Hezbolahom, pa čak i sa samim Iranom.
'Simbolična' reakcija?
Sadrzadeh veruje da će Iran verovatno pokazati „simboličnu“ reakciju umesto da rizikuje direktan rat sa Izraelom.
„Iran je stručnjak za izvođenje simboličnih napada poput onog kao odgovora na ubistvo njegovog najvažnijeg vojnog komandanta Kasema Sulejmanija“, rekao je Sadrzadeh, misleći na napad balističkih raketa Irana na iračku vazdušnu bazu u kojoj su bile stacionirane američke trupe – nedelju dana nakon što su SAD ubile iranskog generala u Bagdadu.
Uprkos obećanju Irana o "teškoj osveti", nijedno američko vojno osoblje stacionirano u bazi nije ubijeno, a bilo je izveštaja da je američka vojska unapred upozorena na dolazne rakete.
Profesor Jusof Azizi veruje da će se iza kulisa u Iranu voditi borba između onih koji tvrde da bi Iran trebalo da teži da se uspostavi kao nuklearna sila koja će odvratiti izraelsku agresiju i više jastrebovih ličnosti koje sugerišu direktni napadi na Izrael i njegove vojne objekte.
Ali on je za Bi-Bi-Si rekao da analiza intervjua u državnim medijima i ključnih naloga na društvenim mrežama ukazuje na to da će politika „strateškog strpljenja” verovatno prevladati.
„Ne možemo isključiti da Iran možda koristi sajber prostor kao drugu dimenziju da se osveti Izraelu, bilo da izvrši sajber napade na informacionu tehnologiju, da osakati, krade i curi informacije, ili da pokuša barem da odvrati pažnju. operativna tehnologija“, rekao je Tal Pavel iz Izraelskog instituta za studije sajber politike za BBC.
„Znamo da je tokom protekle decenije i po trajao tajni sajber rat između Irana i Izraela. Tako da u ovom slučaju to može biti samo još jedna faza“, rekao je on.
Na iranskom vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju biće da odluči šta će Teheran na kraju preduzeti.
(Kurir.rs/ BBC/ Preneo: T.A.)
Bonus video: