Izbor prave srednje škole predstavlja važan korak za svako dete i njegovu porodicu. Milan Kalinić, renomirani srpski glumac i voditelj, podelio je sa nama svoje iskustvo u donošenju odluke da njegova ćerka Tea nastavi obrazovanje u Savremenoj gimnaziji, ističući kako je ova škola promenila njihov pogled na učenje i obrazovanje.
Milanova ćerka, Tea Kalinić, u septembru prošle godine upisala je srednju školu i, kako glumac prenosi, svi su porodično zadovoljni koliko je prelazak iz osnovne u srednju školu prošao glatko i doneo neke nove poglede na obrazovanje. Pitali smo Milana kako je doneo odluku da ćerku upiše baš u tu školu, i čija je to ideja prvobitno bila?
Prvi put sam za školu čuo od mog kolege Dejana Pantelića. Njegova deca su pohađala Savremenu i porodično su bili oduševljeni. Moja ćerka je takođe slušala priče svojih prijatelja o školovanju u Savremenoj gimnaziji i bila je oduševljena onim što je čula, pa smo tako počeli da razmišljamo o Savremenoj kao potencijalnoj opciji. Posle istraživanja i nekolicine preporuka bliskih ljudi, odluka je donesena i odmah se ispostavlila kao prava, objašnjava Milan.
Zanimalo nas je kako se glumac razlikuje u odnosu na svoje roditelje kada je stav prema dečijem školovanju u pitanju?
Odnos mojih roditelja je bio baš kakav treba da bude. Tražili su odgovornost, ali me nisu pritiskali i bili previše zahtevni. Ono što je bitno i što ja danas pokušavam da prenesem na svoju decu - uvek smo im za sve prvo bili „krivi” mi, brat i ja. Nikad nisu polazili od toga da nas brane pošto-poto. Trudili su se da ne budu previše zaštitnički nastrojeni i siguran sam da je to jedna od najboljih stvari koje su mogli da nam prirede - to nas je pripremilo na ono šta je život.
Internetom je jedno vreme kružio urnebesan snimak na kojem Milan svom sinu objašnjava matematiku u kojem su se mnogi roditelji prepoznali, pa smo glumca pitali koliko je danas uključen u školovanje svoje dece i koliko im pomaže u savladavanju gradiva.
Uključen sam u njihov život na svaki način i u svakom trenutku, pa samim tim - uključen sam i u školu. Međutim, moram da priznam, nemam talenat za pedagoga i nemam to potrebno strpljenje, zato se trudim da im što manje ja pokazujem neke stvari, radije za to biramo profesore. Siguran sam da svako ko se bavi svojom decom i ko sa njima provodi vreme zna da su sve to normalne stvari i da niko ne može da vas dovede do ludila kao dete.
Tea je, kao i Milanov mlađi sin, išla u državnu osnovnu školu, i prema njegovim rečima - ni jedno ni drugo nikada je nisu voleli.
Nikada nisu sa radošću išli u školu i mislim da je sadašnji školski sistem kriv za to. Niko od nas nije nešto mnogo voleo školu, ali smo se radovali nekim drugim stvarima, vannastavnim i dodatnim aktivnostima. Danas svega toga skoro da i nema, deca nemaju čemu da se raduju. Moram da priznam, kada je krenula u srednju školu, u Savremenu gimnaziju, Tea je prvi put počela da ide u školu bez neke stege, brige, čak jedva čeka da dođe u školu. Nema više taj nepotrebni pritisak.
Kako sam kaže, tek kada je njegova ćerka upisala ovu srednju školu, shvatio je koliko je školski sistem u kojem ona odrasta unapređen u odnosu na onaj u kojem je on odrastao. Iako je pobornik discipline i truda, dopada mu se, kaže, način na koji ova srednja škola uspeva da održi savršen balans između teorijskog i praktičnog usvajanja znanja, uz dodatak različitih dodatnih aktivnosti i sekcija, što sam proces školovanja čini zabavnijim i inspirativnijim.
Njeno školovanje se u mnogome razlikuje od mog, i to na najbolji mogući način. Škola u koju ide vratila je neke prave vrednosti koje su se cenile u moje vreme, a s druge strane iskoristila sve prednosti modernog doba i savremenih shvatanja. U naše vreme je obrazovanje bilo mnogo suvoparnije i rigidnije. Savremena gimnazija je dobra baš zato što pruža opušteniju atmosferu i učenje bez pritiska, što je za decu veoma važno. Deca treba u škole da idu i da tamo budu srećni, a Tea je stvarno srećna.
Odabir odgovarajuće srednje škole je ključan, a neretko i vrlo stresan, momenat za svako dete i njegovu porodicu. Većina roditelja će se složiti da su deca isuviše mlada u tom periodu da bi donela odluku o karijeri kojom žele da se bave. Zanimalo nas je kako je porodica Kalinić uskladila različite opcije i očekivanja prilikom izbora pravog obrazovnog puta?
Definitivno je rano da se sa 14 godina izabere struka. U tom uzrastu deca još uvek istražuju svoja interesovanja i talente, pa je stoga gimnazija odličan izbor jer služi kao most između osnovne škole i visokog obrazovanja, bez pritiska da se odmah specijalizuju. Gimnazija se pokazala kao idealan izbor jer omogućava dalje sazrevanje i istraživanje različitih oblasti pre nego što se donese konačna odluka o profesiji kojom dete želi da se bavi. Pored toga, izabrali smo internacionalnu školu, u slučaju da se Tea odluči za studije u inostranstvu, prosto smo želeli da joj tako otvorimo što više mogućnosti.
Zanimalo nas je koje su Teine želje za dalje školovanje i buduću profesiju.
Tea odlično govori engleski, voli Ameriku, i ima veliku želju da svoje školovanje tamo nastavi. Jedino što može da je spreči u tome jeste ako uspe da upiše glumu ovde, pošto joj je to san. Ne mogu da kažem da sam mnogo srećan zbog toga, ali moram da priznam da ima veliki talenat i sve ono što je za glumicu potrebno, tako da ako to zaista bude njena velika velika želja, ja sam samo tu da podržim.
A što se tiče saveta za roditelje čija su deca na pragu ove važne odluke, Milan poručuje kratko i jasno.
Pratite intuiciju i srce. Ja sam upravo to radio kada smo birali školu za Teu, i to se pokazalo kao prava odluka.
Tim Edukacija