Odlikovanja su dodeljivana od davnina, a služila su da se istakne zaslužni pojedinac istovremenim vrednovanjem društveno priznatih vrlina i zasluga. Prvi orden koji je ustanovljen u Srbiji datira još iz 1865. godine. Međutim, ordenje, kao i njegova vrednost, u fokus šire javnosti posebno su dospeli nakon nedavnog skandala s nestankom 43.000 komada državnih odlikovanja iz Palate Srbija.
Nakon otkrića ove nezapamćene krađe, u jednoj od najzaštićenijih zgrada u celoj Srbiji, četiri osobe su uhapšene, a dve, među kojima je i bivši državni sekretar Slobodan Homen, nalaze se na poternici.
Za državu, pored materijalnog, mnogo je značajniji aspekt napada na kulturni kontinuitet i faktičko obezvređivanje ordenskog značaja plasiranjem u prodaju velike količine nedodeljenih odlikovanja, upozorava za Kurir stručnjak za odlikovanja Stefan Stanimirović.
- U prostorijama kancelarije ordena čuvani su unikatni primerci odlikovanja, probni i prvi sovjetski primerci, koji su vraćeni i zamenjeni jugoslovenskim. Ta odlikovanja su dela naših najznačajnijih slikara i vajara, unikatna su, predstavljaju zapis formiranja ideala socijalističke Jugoslavije i imaju veliku kulturnoistorijsku vrednost. Ne treba zanemariti ni uticaj koji je pojava ovolikog broja odlikovanja imala na očuvanje baštine. Cena odlikovanja je već drastično opala povećanjem ponude, i to ponude nekih od najređih i najvrednijih odlikovanja - priča Stanimirović.
Srbija, inače, ima dugu tradiciju odavanja počasti značajnim ličnostima na ovaj način. Prva odlikovanja na grudima naših velikana su, kako priča Stanimirović, dolazila iz okolnih zemalja, tokom vladavine Turaka, najčešće iz Austrije (kasnije Austrougarske) ili Rusije, ali i mnogih drugih zemalja. Potom, a posebno u vreme vladavine Miloša Obrenovića, turska odlikovanja deljena su našim istaknutim ličnostima.
- Naročito su raskošna bila odlikovanja samog kneza Miloša, od kojih se jedno takvo odlikovanje - turski Orden dostojanstva - izdvaja po svojoj lepoti i vrednosti, jer je okićeno dijamantima, a načinjeno je od čiste platine. Upravo takvo odlikovanje za koje se smatra da je dodeljeno knezu Milošu, pre nekoliko meseci je prodato u jednoj londonskoj aukcijskoj kući - kaže on i dodaje da je prvi orden koji je ustanovljen u obnovljenoj Srbiji pak bio Takovski krst:
- Ustanovljen je povodom 50-godišnjice Drugog srpskog ustanka, i to 22. maja 1865. godine. Nešto kasnije, 1883. godine, ustanovljeni su Orden Svetog Save i Orden belog orla, a 1898. godine i Orden Miloša Velikog.
Odlikovanje predstavlja simbol države koja ga izdaje, ono i čuva istorijsku simboliku i tradiciju, ali pored države, značaj odlikovanju daje pojedinac svojim zaslugama, čin dodele predstavlja sponu konkretne zasluge od opšteg značaja iz propisanog domena dodele i tim činom odlikovanje postaje materijalno oličenje tih zasluga. Kurir otkriva kako je tekla istorija dodele ovih znamenitosti kod nas, koja su odlikovanja najznačajnija i najlepša i za koje zasluge su i kojim pojedincima dodeljivana
Uveden Orden Karađorđeve zvezde
Nakon Majskog prevrata i dolaska dinastije Karađorđević na vlast, uveden je Orden Karađorđeve zvezde, a istovremeno su dinastički ordeni Obrenovića uklonjeni. U Kraljevini, poslednji uvedeni orden bio je Orden jugoslovenske krune, u vreme kralja Aleksandra I Karađorđevića, 1930. godine.
Drugi svetski rat i komunizam
Drugi svetski rat i dolazak nove, socijalističke vlasti, kako kaže Stefan Stanimirović, unosi velike promene u društveni poredak. Dotadašnje "gospodske" manire i vrednosti okrenute kralju i monarhiji, kaže, zamenjuje revolucionarni zanos:
- Odlikovanja prate ovaj karakter i dosadašnja praksa zasluga i imenovanja odlikovanja po vladarima i dinastijama menja se u korist vrste zasluga koje akcentuju pojedinca, ali u kontekstu kolektiva. Osniva se potpuno nov sistem odlikovanja, koji će nakon brojnih izmena sadržati ukupno 35 ordena i šest medalja bez prigodnih spomenica. Odlikovanja iz perioda socijalističke Jugoslavije možemo neformalno podeliti u nekoliko grupa - odlikovanja za ratne zasluge (npr. Orden partizanske zvezde, Orden za hrabrost i sl.), odlikovanja za građanske zasluge (Orden rada, Orden zasluge za narod i sl.), pretežno diplomatska odlikovanja (Orden jugoslovenske zastave i Orden jugoslovenske zvezde i sl.) i jednostepena odlikovanja za naročite zasluge (Orden slobode, Orden junaka socijalističkog rada i sl.). Iako je Narodnooslobodilačka borba počela 1941, prva odlikovanja iz kovnice u Moskvi stigla su preko Italije u Jugoslaviju tek leta 1944. Nakon završetka rata, vlasti su imale težak zadatak da ocene zasluge sticane gotovo pet ratnih godina i podele odlikovanja svim zaslužnim pojedincima, kako u ratu tako i u novostečenom miru.
Raspad SFRJ
Nakon porasta secesionističkih tenzija i rascepa unutar država članica, 1992. SFRJ prestaje da postoji i njena odlikovanja prestaju da se dodeljuju. U tako nemirnom razdoblju nerešenih pitanja i raznih nacionalnih tendencija, na prostorima bivše Jugoslavije pojavljuju se razna lokalna, formacijska odlikovanja i odlikovanja novonastalih država, priča stručnjak Stefan Stanimirović:
- SRJ, kao pravni sledbenik SFRJ, novim zakonom iz 1998. proklamovala je nova odlikovanja, koja su predstavljala nesvakidašnji spoj potpuno novih i interesantnih rešenja, poput Ordena (Nikole) Tesle, ali i odlikovanja koja su po svom obliku i imenu zadržana gotovo u celosti, poput Ordena ratne zastave, ali koja poprimaju drugačiji karakter - u ovom slučaju prestižno jednostepeno odlikovanje dobija tri stepena - i koja su sada izrađivana u znatno lošijem kvalitetu, a često su kalupi pravljeni na osnovu postojećih primeraka ordena iz SFRJ.
Moderno doba
Zakon o odlikovanjima iz 2009. deli odlikovanja u tri grupe - ordene, medalje i spomenice. Ova odlikovanja predstavljaju u heraldičkom smislu svojevrstan prekid dotadašnje tradicije i vraćanje na tradiciju kraljevine Srbije i Jugoslavije. Trenutna odlikovanja zaista jesu nastavila tradiciju kraljevskih ordena, i što je značajno napomenuti, u sebi spajaju elemente dveju dinastija, Karađorđevića i Obrenovića, a povrh toga, u određenoj meri, podsećaju na i sadrže heraldičke elemente socijalističkih odlikovanja, ali bi, radi potpunog očuvanja heraldičke tradicije, trebalo dopuniti odlikovanja još nekim elementima socijalističkih odlikovanja koja su ostavila značajan trag u našoj novijoj istoriji.
Najlepša odlikovanja
Odlikovanja iz perioda kraljevine se mogu izjednačiti, kaže Stanimirović, sa umetničkim delima po svojoj lepoti i kvalitetu izrade:
- Proizvodnja u svetski priznatim kovnicama omogućavala je dosledan i visok kvalitet izrade odlikovanja, koja su bila najčešće od srebra i obogaćena emajlom u raznim bojama. Za vladare i pojedine diplomatske dodele, odlikovanja su specijalno pravljena od zlata ili platine i ukrašavana dijamantima ili drugim dragim kamenjem. U periodu socijalizma, odlikovanja su takođe veoma lepa i kvalitetne izrade, dominantno pravljena od srebra, ali određeni ordeni sačinjavani su i od zlata (npr. Orden narodnog heroja). Takođe, kasnije ustanovljeni ordeni poput Ordena ratne zastave bili su izuzetno raskošni, od zlata i brilijanata, okićeni i rubinima.
Odlikovanja i povlastice
Pored značaja koji odlikovanja imaju u kontekstu ličnog ponosa i osvedočenog priznanja zasluga, neretko je da ih prate i određene povlastice, kaže Stanimirović:
- To se najčešće ogleda u povlašćenim cenama prevoza i finansijskom dodatku, kao što je slučaj s npr. nosiocima Ordena narodnog heroja. Interesantno je napomenuti da su u periodu socijalističke Jugoslavije ne samo priznati već i uvećani dodaci za nosioce pojedinih kraljevskih odlikovanja za hrabrost, Karađorđeve zvezde s mačevima, Belog orla s mačevima i Obilića medalje Crne Gore.
Unikatno ordenje
Zanimljivo je da su dva naša najznačajnija perioda - period kraljevine i period socijalizma - imala svoj unikatni orden. To su Orden Svetog kneza Lazara i Maršalski znak. Međutim, Ordenu Svetog kneza Lazara se gubi trag. Stanimirović kaže da je ovaj dinastički orden ustanovljen na spomen 500. godišnjice Kosovskog boja i bio je namenjen samo za kralja i njegovog punoletnog naslednika:
- Žalosna je činjenica da ni jedan od tri primerka Ordena Svetog kneza Lazara nikada nisu viđeni nakon što je kraljevska vlada izbegla u London 1941. godine i bilo bi od velikog kulturnoistorijskog značaja da se bar jedan pronađe isačuva. Pandan ovom unikatnom ordenu predstavlja majstorsko delo Antona Augustinčića koje je iskovao Teodor Krivak, Maršalski znak Josipa Broza Tita, taj znak izložen je u postavci kompleksa Muzeja Jugoslavije.
Najvrednije odlikovanje
Najzanimljivije i najvrednije odlikovanje iz perioda SFRJ je Orden slobode. Ovo velelepno odlikovanje izrađeno je, kaže Stefan Stanimirović, od zlata i platine, a u njega su ugrađeni 45 rubina i 61 brilijant, od koga je središnji veličine šest milimetara.
- Zanimljivo je da je Leonid Brežnjev, predsednik SSSR, koji je inače bio poznat po svojoj ljubavi prema odlikovanjima, prilikom posete Jugoslaviji bio fasciniran Ordenom slobode i tražio je da mu se dodeli, iako za to nije bilo zakonskih kriterijuma. Imajući u vidu da nije bilo raspoloživih primeraka, general Kosta Nađ dao je svoj primerak kako bi se orden dodelio, a zatim je za njega iskovan novi. Takođe je za Leonida Brežnjeva vezana anegdota da je pandan Ordenu slobode u Sovjetskom Savezu, Orden pobede, njemu takođe dodeljen na lični zahtev mimo propisa, te da mu je kasnije, posthumno, oduzet.
Odlikovana i dvorska dama kraljice Marije
Oko 100.000 žena se od 1941. do 1945. borilo u redovima NOVJ za oslobođenje. Čak 25.000 njih je poginulo, 40.000 je ranjeno, a 91 žena odlikovana je Ordenom narodnog heroja. Među njima se ističe Kristina Krista Đorđević, koja je prvo bila dvorska dama kraljice Marije Karađorđević, što je i prikazano u popularnoj seriji "Senke nad Balkanom", kaže Stanimirović:
- Kasnije, preko prijateljstva sa Ivom Lolom Ribarom i drugim istaknutim komunistima, čuvala je deo zlatnih rezervi KPJ. Bila je članica i borkinja Antifaštičkog fronta žena. Posle osnivanja Organizacije UN 1945, bila je, kao predstavnik Jugoslavije, imenovana za stalnog člana Socijalnog komiteta OUN u Njujorku. Potom je bila predsednik Crvenog krsta Srbije. Učestvovala je u izgradnji umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu i kasnije u radu Društva prijatelja umetnosti, te je 1960. godine postala osnivač i prvi predsednik Društva prijatelja Narodnog muzeja u Beogradu, kome je 1973. poklonila sve slike svog brata od strica Save Šumanovića. Za ove zasluge dobila je mnogobrojna priznanja i odlikovanja, od kojih se izdvaja prestižni Orden republike sa zlatnim vencem prvog reda, ukrašen dijamantima.
Gde su kovana odlikovanja
- Naša prva odlikovanja kovana su u inostranim kovnicama, a katkad zarad potreba hitnih ili masovnijih dodela i u stranim sitnim radionicama, juvelirnicama. Specijalizovane evropske kovnice su, u periodu 19. veka i početkom 20. veka, kovale gotovo sva svetska odlikovanja ("Artus-Bertnan" iz Pariza, "Rote" iz Beča...). Ipak, sa razvitkom država i pucanjem sprega kolonijalizma, sve se više težilo domaćim kovnicama. Takva kovnica bila je "Sorlini" iz Varaždina, radionica Frana i Valtera Sorlinija, koja je pravila razna odlikovanja i kraljevine, a kasnije će biti u službi i NDH, kao i druga poznata kovnica - braće Knaus u Zagrebu, koja je izrađivala gotovo sva odlikovanja NDH. Nakon rata, zadatak izrade novih odlikovanja Demokratske Federativne Jugoslavije, posle prvih pošiljki iz Moskovskog "Monetnog dvora", preuzimaju radionice Zavoda Narodne banke na Topčideru u Beogradu i čuveni IKOM iz Zagreba (Industrijska kovnica "Orešković Marko").
Kad je najviše ordenja dodeljivano
Burni balkanski ratovi i Prvi svetski rat doneli su velika stradanja za naš narod, ali je on, uprkos ogromnim žrtvama, pokazao svoje herojstvo i patriotizam, priča Stefan Stanimirović:
- Ratne spomenice i medalje za hrabrost krasile su mnoge jeleke, a mirnodopski period koji je usledio doveo je do toga da, prema relevantnim procenama, poslednji ustanovljeni orden u kraljevini, Orden jugoslovenske krune, dostigne u broju dodela i ordene koji su imali decenijsku prednost. Ipak, ne možemo govoriti o tačnim brojevima u ovom periodu jer je veliki deo arhivske građe stradao tokom Aprilskog rata 1941. Socijalistička Jugoslavija nam je ostavila daleko preciznije podatke, s tačnim brojevima dodela zaključno sa 1985. godinom. Zanimljivo je reći da je upravo ovaj period konačno raskrstio sa ekskluzivnošću ordena i da je pojedinca stavio na pijedestal. Ovo vidimo i kroz udarničke značke, koje su suštinski svojevrstan sistem odlikovanja u malom i koje su usmerene na motivisanje pojedinca na društvenu solidarnost, vrednujući njegov natprosečni pojedinačni doprinos. U ovom periodu je podeljeno približno 2.100.000 odlikovanja. Najveći broj dodeljenih odlikovanja bio je 1947. godine, preko 200.000 odlikovanja, dok je najmanje odlikovanja dodeljeno 1954, samo nešto više od 7.000. Rekordna dodela odlikovanja, imajući u vidu veličinu države, bila je za vreme SRJ, gde je u veoma kratkom periodu, od 1998. do 2000. godine, a naročito za zasluge u toku NATO bombardovanja, dodeljeno više od 15.000 odlikovanja. U kasnijem periodu SRJ, a pre usvajanja aktuelnog zakona o odlikovanjima, dodeljeno je još približno 5.000 odlikovanja.