Prvi Masters na šljaci ATP sezone ni ove godine neće biti previše milostiv prema prvom igraču sveta i njegovim kolegama iz reprezentacije Srbije, ali to nikoga više ne bi trebalo da začudi.
Turnir na kome se po tradiciji pojave (skoro) svi ali retko ko u poslednje vreme odigra dostojno svog renomea i ranga – nudio je pravi katalog iznenađenja u porazima Nadala, Đokovića, Federera, Alkaraza, Medvedeva, i pobedama Cicipasa, Rubljova, Fonjinija – između ostalih. Neprilagođenost podlozi u ovom periodu turneje, varljivi vremenski uslovi (vetar, kiša, vlažnost, jako sunce) i opreznost da se izbegnu povrede pred deo sezone koji najviše zahteva od tela (i uma) tenisera su kao neki nevidljivi “limiter” na performanse u Kneževini i najboljih na svetu, pa će biti intrigantno videti ko se (već sada) dobro oseća u svojoj “teniskoj koži” – pobeđivao ili gubio.
Bilo je zanimljivo videti po teniskim standardima vremešnog Grigora Dimitrova u finalu Mastersa izuzetno brze podloge u Majamiju, pre svega što je takav uspeh “bratka” komšije sigurno mogao da pruži momenat inspiracije Novaku Đokoviću pred povratak u režim treninga i nastupa u daljem delu sezone –doduše još uvek ne u potpunosti poznate (Rim i Madrid – i dalje nepotvrđeni).
Nova energija i elan su se mogli neposredno osetiti na Novakovim treninzima u Beogradu, ali i iz prizora koji nam stižu iz Monaka, gde je Novak posle dugo vremena viđen na atletskoj stazi – ne potpuno novom ambijentu za njega, ali onom koji nagoveštava posvećen rad na ostvarenju (preostalih) najviših ciljeva ove sezone. Primopredaja dirigentske palice između sjajnih prijatelja Ivaniševića i Zimonjića izvršena je na terenu i u medijima na najlepši moguči način, i nadamo se da će “boks” na stadionu Ranije III će biti ponovo spreman da diše “kao jedan” u narednim nastupima “numero una”.
A o tim nastupima – valjalo bi biti odmeren u predviđanjima. Uz činjenicu da Novak ne brani previše bodova iz prošle godine i da bi barem u tom smislu mogao da u turnir uđe rasterećen rezultatskog imperativa (što je često preduslov za dobru igru), i dalje će biti važno potvrditi da se “tim Đoković” nalazi na nekoj vrsti uzlazne trajektorije u godini u kojoj se pred njim nalazi osvajanje rekordnog (i možda nedostižnog) dvadeset petog Grend Slem trofeja, ali i Olimpijske medalje u Parizu. Treninzi su, naravno, jedna stvar – a takmičenje druga, te činjenica da bi mu prvi protivnik u drugom kolu najverovatnije bio veoma nepredvidivi Rus Safiulin (eliminisao Alkaraza u Parizu, mučio Novaka u Astani) već upozorava na potrebu da Novak bude spreman na velike izazove od samog početka. Poslednji u nizu neprijatnih iznenađenja na ovom turniru bio je Lorenco Museti u osmini finala prošle godine, a ako se uzme u obzir da iz kvalifikacija “tiho prete” i već širom sveta opevani Luka Nardi, eks-šampion Fonjini, Sonego, Tim, Van de Zanšlup, Hanfman i eks-finalista Lajović (kao i “pozivari” Beretini, Vavrinka, Monfis) teško bi moglo da se kaže da je bilo ko (pa i Novak) na ovom turniru imao dobar žreb ili da je “bezbedan”.
U tom smislu, eto nam u osmini finala Musetija, Frica ili Fisa – za nagoveštaj oporog ukusa šljake koji bi Novaka mogao da čeka u narednim mečevima. Pobeda u osmini finala bi bila važan kvalitativni skok za našeg asa i potvrda da je spreman za fajterski pristup u preostalom delu turnira, što će uostalom biti i neizbežno jer mu se na daljem putu naći prebrzi De Minor ili braneći šampion Rubljov (doduše u maloj mentalnoj krizi posle skandalozne diskvalifikacije u Dubaiju). Sunce i prelep ambijent u Monaku leči sve – i do tada bi Novak mogao da uspostavi fin takmičarski ritam i dovede udarce i (pogotovo važno – servis i ritern) na nivo potrebne poslušnosti da se ponovo istakne šampionski oreol iznad glave i na semaforu. Sigurno je da bi teniski svet bio presrećan da ga u polufinalu vide sa druge strane mreže od Alkaraza (u mini-reprizi polufinala Rolan Garosa), ali će osvajač Indijan Velsa morati da se izvuče iz pretećeg “zagrljaja” Hurkača, Ruda ili Lehečke da bi se pojavio na tom megdanu.
Ipak, ako sada pogledamo donji deo žreba – jasno je zaključiti da je Novakov bio ipak znatno više proređen u smislu kvaliteta, imena, neizvesnosti i očekivanih uzbuđenja. Siner, Medvedev, Zverev, Rune, dvostruki osvajač Cicipas, Dimitrov, eks-polufinalista Štruf, Hačanov, Korda, Beretini, Bublik, Đari, Seruldolo, Nori, Baez, eks-finalista Fokina, spomenuti Beretini i Monfis – pa i naši Đere i Kecmanović zajedno su prava eksplozivna formula kvaliteta i takmičarskog ega u kojoj su bukvalno sva iznenađenja moguća. Oriće se sa tribina sva tri stadiona Monte Karlo Kantri Kluba tokom mečeva ovih tenisera, biće zaista ludo i nezaboravno – a pre svega nepredvidivo. Zverev – Cicipas u osmini finala, Hačanov – Nori u prvom kolu, Medvedev – Monfis u šesnaestini finala, Dimitrov – Beretini (ili Kecmanović) u šesnaestini finala – pa na Runea u osmini finala, Bublik – Ćorić I Štruf – Baez u prvom kolu, a pobednik meča Korda – Fokina u prvom sa Sinerom u drugom kolu je jedan od najkvalitetnijih nedeljnih teniskih programa poslednjih godina, i sva očekivanja su da će karte za ovogodišnji teniski samit u Monaku planuti – ako već nisu. I pored svega i svačega što nas čeka, konvencionalna teniska mudrost nalaže verovanje u polufinale Zverev (Cicipas ili Medvedev) – Siner (22 pobede i samo 1 poraz ove sezone), a onda možda i mega-finale jednog od njih sa Đokovićem (Rubljovom) ili Alkarazom.
Što se šansi naših Kecmanovića, Đerea i Lajovića tiče – njihovi uspesi bi bili izuzetno primećeni, jer eliminacija dvostrukog osvajača Cicipasa ili lokalnoj publici omiljenog povratnika i osvajača Belgrade Open-a Beretinija u ovom momentu daje “željeni ukus neizvesnosti” zbivanjima na turniru, dok bi finalista iz 2019. Lajović pobedama protiv Milera (odnosno Puia ili Nardija) na njemu odlično poznatim terenima ušao u fin takmičarski ritam, a možda stekao i mogućnost da u drugom kolu izazove prvog nosioca za još jednu epohalnu pobedu nad njim na šljaci. Iako se trenutno ne nalaze u željenoj formi ili zdravstvenom stanju, kao što rekosmo – sunce i more u Monaku leči sve, pa bi bilo lepo videti da se barem jedan od njih nađe u drugom kolu ovog Mastersa.
Da li će ovaj već ovaj Masters biti (iskorišćena) prilika za povratak najvećeg svih vremena na šampionske staze – ili barem za optimistički pogled ka izazovima koji predstoje a čija je prava uvertira jedan od četiri najvažnijih turnira na šljaci u sezoni – pratićemo sa velikim interesovanjem narednih nedelju dana. Na zadovoljstvo ljubitelja “belog sporta” tenisku istoriju danas sve aktivnije oblikuju njegove nove super-zvezde na svim meridijanima, i turnir u Monte Karlu će za njih biti pravi festival čarolija i svega dražesnog što tenis i dalje čini jednim od najstrastvenije praćenih sportova uživo na svetu.
Kurir sport / Vuk Brajović
Bonus video: