Za samo mesec dana glumica Paulina Manov Đurđević imala je tri velike premijere.
Na sceni Beogradskog dramskog pozorišta prvo je zablistala u predstavi "Pozicija deteta" Ane Đorđević, pa u filmu Miroslava Lekića "Ruski konzul". Trenutno je gledamo vikendom na Superstar kanalu u trećem delu serije "Kalkanski krugovi", nastale kao plod saradnje Telekoma Srbija i "Fajerflaj produkcije".
Za TV Ekran ova dramska umetnica evocira uspomene sa snimanja i priseća se svog boravka na Kosovu.
Šta čeka Magdalenu i Velibora u novim epizodama?
- Mislim da je cela ekipa uradila odličan posao, ali ne bih publici da dižem očekivanja, niti da prepričavam unapred. Ni ja nisam videla celinu. Emitovanje je tek krenulo.
Da li dobro može da pobedi zlo?
- Zašto bismo to dovodili u pitanje? Postavila bih kontrapitanje: Da li zlo može da pobedi dobro? Nema sumnje da je zlo vidljivije, upadljivije, agresivnije. Zlo je vest. Mediji se bave zlom, jer zlo pravi profit, ali sve drugo je dobro. Dobro predstavlja onaj svakodnevni život koji je nevidljiv u tabloidima i na televizijama. Ali dobro je vidljivije u svakodnevnom životu, samo ga treba primetiti. Primetite kad neko pusti trudnicu preko reda u prodavnici, ili kad ustane starijoj gospođi u autobusu, kad vozač propusti auto koji pokušava da se uključi u saobraćaj, kad đaci otkažu ekskurziju da sakupe novac za bolesnog druga... Takvih je primera mnogo više, ali nisu vest. Nisu vest jer ne služe širenju straha.
Iza nas je premijera predstave "Pozicija deteta". Kad sumirate utiske, da li ste zadovoljni?
- Izuzetno sam zadovoljna svime što je autorski tim doneo na scenu. "Pozicija deteta" je jedna punokrvna dramska predstava u svakom smislu, počevši od teksta, rediteljskog postupka koji suštinu gura u prvi plan, igre svih glumaca, scenografije, kostima, muzike. Radi se o predstavi koja donosi nešto najdeficitarnije u savremenom pozorištu. Donosi snažnu emociju, postavlja pitanje krivice, što je epska tema od antičke drame do današnjih dana. Moj utisak je da se radi o jednoj važnoj i velikoj predstavi.
Teško ste podneli ceo proces, a neka izvođenja su bila i otkazana. Idete u ovoj ulozi protiv svog zdravlja. Zašto?
- Nisam išla protiv svog zdravlja. Ne. Proces je bio iscpljujući, težak i veličanstven. U jednom trenutku je moj organizam posustao, i to je tačno, ali proces je prošao. Uloga koja je ostala iza svega čini me srećnom i zadovoljnom.
Deo radnje filma "Ruski konzul" smešten je u Prizrenu i Đakovici. Pošto niste snimali na autentičnim lokacijama, jeste li ikad ranije posetili Kosovo?
- Bila sam na Kosovu i Metohiji davne 1996. s predstavom "Galeb" Antona P. Čehova, u režiji Juga Radivojevića i produkciji KPGT. Svakoga dana, u periodu od šest sedmica, igrali smo u drugom gradu, po regionima: od Subotičkog preko Beogradskog i Niškog regiona do Kosova i Metohije. Tada sam imala prilike da boravim i da igram u Prizrenu, Prištini, Gnjilanu, Peći, Kosovskoj Mitrovici... To je za mene bio izuzetan doživljaj.
Milica, vaš lik u "Ruskom konzulu", prolazi kroz višestruku borbu. Koliko ste se, kao žena, poistovetili s njom?
- Baš kao što ste rekli: kao žena. Kao žena koja brine o deci, o kući, o budućnosti porodice. To je njen patriotizam, da kažem ženski patriotizam, naspram muškog, koji je usmeren na brigu o budućnosti države i naroda.
Postoji li nešto što biste vi učinili drugačije da se nađete u njenoj situaciji?
- Ja, kao ni Milica, ne bih imala tu snagu da učinim nešto drugačije. Teško mi je i da zamislim život našeg naroda na Kosovu i Metohiji tih godina, a posebno danas u enklavama. To su ljudi s nadljudskom snagom volje za opstankom. Za istinom i pravdom. Oni svedoče taj naš kosovski mit, koji se danas bagateliše u medijima i po kafanama uz viski i vruće pečenje.
U predstavi "Pozicija deteta" takođe igrate majku koja je umetnica iz urbane sredine. Ove dve uloge su naizgled potpuno različite. Da li biste mogli da povučete paralelu između njih dve?
- Obe se bore za svoje dete. Obe su kao heroine antičkih tragedija: i slabe i jake.
Bonus video: