Donald Tramp, bivši predsednik SAD, izjavio je u privatnim razgovorima da bi mogao da okonča rat koji Rusija vodi u Ukrajini tim što bi pritisnuo Kijev da se odrekne dela teritorije.
Saznanja o ovom Trampovom tajnom i dugoročnom planu objavio je Vašington post, pozivajući se na osobe upoznate sa nastojanjima bivšeg šefa Bele kuće da okonča rat u Ukrajini.
Američki list navodi da su pojedini stručnjaci za spoljnu politiku ocenili da bi ova Trampova ideja praktično predstavljala nagradu za ruskog predsednika Vladimira Putina.
Oni su takođe osudili narušavanje međunarodno priznatih gramica koje bi se time izvršilo silom.
Vašington post navodi da se Trampov predlog sastoji u tome da Ukrajina treba da Rusiji preda Krim i pogranični region Donbas.
To su ovom dnevniku rekli ljudi koji su o tome razgovarali sa Trampom i njegovi savetnici, a svi oni su insistirali na anonimnosti zbog poverljivosti razgovora koje su imali sa bivšim američkim predsednikom.
Navodi se da bi ovaj Trampov pristup, o kojem ranije nije bilo medijskih izveštaja, dramatično preokrenuo politiku aktuelnog predsednika Džoa Bajdena, koji je naglašavao potrebu za obuzdavanjem ruske agresije i obezbeđivanjem vojne pomoći Ukrajini.
Podseća se da se Tramp, verovatni republikanski kandidat na predsedničkim izborima u novembru koji se nada povratku na vlast, često hvalio kako bi mogao da ispregovara mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine u roku od 24 časa nakon što pobedi, čak i pre nego što ponovo preuzme funkciju u Beloj kući.
Ipak, on je uporno odbijao da javno kaže kako bi konkretno tako brzo okončao ovaj rat koji traje već više od dve godine i u kojem su ubijene desetine hiljada vojnika i civila.
Navodi se da su politički analitičari bliski Trampu naglašavali da se treba pozabaviti pretnjama po američke interese koje dolaze iz Kine i nastojati da se ukine sve veća zavisnost Rusije od Kine u pogledu vojne, industrijske i ekonomske pomoći.
Ti Trampovi politički analitičari se takođe zalažu za ograničavanje širenja NATO.
Osoba koja je sa Trampom vodila privatne razgovore prenela je Vašington postu da je kazao da misli da i Rusija i Ukrajina "žele da spasu obraz, one traže izlaz iz ovoga", kao i da smatra da će ljudima u pojedinim delovima Ukrajine biti potpuno u redu da budu deo Rusije.
Američki list navodi da bi prihvatanje ruske kontrole nad delovima Ukrajine proširilo domet Putinove diktature nakon onog što je već sada najveći kopneni rat u Evropi još od Drugog svetskog rata.
Navodi se da su neke Trampove pristalice pokušale da bivšeg šefa Bele kuće ubede da se ne zalaže za takav ishod.
- Ja sam provodio 100 odsto mog vremena razgovarajući sa Trampom o Ukrajini - kazao je Lindzi Grejem, republikanski senator iz Južne Karoline.
Navodi se da je on ranije kritikovao Trampa, a sada je njegov saveznik.
- On mora da plati cenu. On ne može da pobedi na kraju svega ovoga - rekao je Grejem, misleći na Putina.
Vašington post podseća da je Rusija ranije objavila pripakanje i drugih ukrajinskih teritorija osim Donbasa i Krima, a da je Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine, poručio da neće prihvatiti predaju bilo koje teritorije Moskvi.
Ema Ešford, viša saradnica "Stimson centra" iz Vašingtona, ocenila je da bi razmena teritorije za prekid vatre dovela Ukrajinu u gori položaj ukoliko ne bi dobila uveravanja da se Rusija neće dodatno naoružati i obnoviti neprijateljstva.
- To je užasan sporazum - kazala je Ešford o Trampovom predlogu.
Vašington post je poslao pitanja u vezi sa Trampovim planom njegovom izbornom štabu, ali su oni odbili da odgovore.
- Bilo kakve spekulacije vezane za plan predsednika Trampa dolaze iz neimenovanih i neinformisanih izvora koji nemaju pojma šta se dešava ili šta će se desiti. Predsednik Tramp je jedina osoba koja govori o prestanku ubijanja - navela je u saopštenju Kerolin Livit, portparolka Trampovog izborng štaba.
Ipak, Vašington post insistira da je Tramov plan o kojem imaju saznanja na liniji njegovog spoljnopolitičkog delovanja dok je bio predsednik SAD.
Navodi se da su prve glasine o Trampovom planu za Ukrajinu počele da kruže Vašingtonom još u novembru prošle godine na sastanku u "Heritidž fondaciji" kojoj je u posetu došla delegacija Evropskog saveta za spoljne poslove.
(Kurir.rs/Washington Post/Preveo i priredio: N. V.)
Bonus video: