Ono što su bitke na Kolubari i Ceru bile 1914.godine, to je bila bitka na Košarama tokom NATO agresije na Srbiju 1999. godine – odbrana granice sa Albanijom i sprečavanje kopnene invazije na Kosovo i Metohiju pripadnika terorističke OVK potpomognutih regularnom vojskom Albanije i NATO avijacijom, naoružanjem, logistikom i oficirskim kadrom, ocenjuju vojni analitičari.
9. aprila 1999. godine, počela je bitka za odbranu karaule Košare. Trajala je 67 dana i u njoj je poginulo 108 pripadnika Vojske Jugoslavije.
Uoči godišnjice ovog istorijskog događaja za Srbiju Gost jutarnjeg programa Kurir televizije bio je pukovnik Ljubinko Đurković, komadant 2. bataljona 125. motorizovane brigade prištinskog korpusa.
- Ja sam saglasan sa poređenjem sa važnim bitkama u našoj istoriji s tim da ne bih izdvojio samo bitku na Košarama već kompletnu borbu protiv agresora te 1999. godine. Košare su na vrhu mača srpskih pobeda i one su važne zato što se tu prvi put stupilo u odbranu Srbije od kopnene invazije. Drugo zato što su u odbrani učestvovali raznorodni odbrambeni sastavi. To je bio čitav konglomerat koji je stao u odbranu ne samo Srbije već i pravoslavlja- rekao je Đurković.
Najteži su bili prvi iznenadni napadi, kada je neprijatelj zaposeo 100 metara srpske teritorije:
- U samom početku je bilo najkritičnije. Kopnena invazija je planirana da bi se postigao iznenađujući efekat i oni su ga imali u prvih nekoliko sati. Ali efikasnošću i vojnika i komandnog kadra, visprenim komandovanjem se prestruktuirala odbrana, stala na branik i iza tih nekoliko stotina metara koje su oni zaposela unutar naše teritorije uspostavljena je linije odbrane, a potom su sa tih sto metara bili izbačeni i uspostavljena je kontrola sa granicom.
Iskustvo i ogromna hrabrost vojnika i oficira često je bila propraćena raznim vidovima domišljatosti kojima se uspešno neprijatelj navlačio na pogrešan trag.
- Vojnicu su imali i iskustva, jer smo vodili antiterorističke operacije 1998, a osim toga imali su viteški hrabrost. Bilo je tu raznih maskirnih manevara i metoda. Recimo desetar Šarac sa 10 vojnika je faktički pozivao grupu neprijatelja pripadnika OVK da ih dovede u poluokruženje. A onda je u jednom trenutku komandovao i naneo im velike gubitke. Normalno sebi je stvorio povoljniji položaj.
A u cilju zaštite informacija srpski vojnici su putem radio veze često komunicirali na romskom jeziku, ali i namerno širili pogrešne informacije o navodnoj ugroženosti sopstvebih položaja od strane neprijateljske artiljerije.
- Imali smo pripadnike romske nacionalne manjine i taj jedan starešina je došao na ideju da ih iskoristi za komunikaciju sa drugim sastavom jedinica gde je bio drugi pripadnik romske manjine. Normalno time je postignuta potpuna zaštita tajnosti. Bilo je i drugih načina. Recimo jedan oficir je slao u etar vesti kako artiljerija poklapa njegove položaje. Vikao je nekontrolisano: Pobijeni smo, ovo ne može da se izdrži, moramo se povući! Ja sam lično bio preplapšen i rekao sam mu da pređe na rezervni kanal. On mi je rekao: Komandante, zavaravamo ih, oni maše 100 posto, ali neka ide tako da budemo mi bezbedni.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: