O tome da li s obzirom na teške zločine kojima u Srbiji svedočimo u poslednje vreme treba razmatrati ponovno uvođenje smrtne kazne u Srbiji u emisiji "Ni pet ni šest" govorili su Predrag Savić, advokat, Jugoslav Petrušić, međunarodni agent i Džon Bosnić, novinar.
Bosnić je istakao da sistem smrtne kazne u Americi ne funkcioniše po fer principu:
- Procenat crnaca koji su u Americi dobili smrtne kazne je 60 odsto, a oni su samo 10 odsto od populacije. Imaju šale u Americi da ako je čovek crn, a hoda, u nekim delovima Amerike to je krivično delo. Mi koji ovde živimo znamo koliko puta je država pogrešila na razne načine. Uglavnom mi imamo to da ne samo ovde nego u bilo kojoj državi uglavnom politički sistem proizvodi sudski sistem nije perfektan. Ako samo jedan odsto nije perfektan to znači da jedan odsto ljudi koji su krivi su u stvari nevini - rekao je Bosnić i dodao:
- U Americi advokat može imati toliko dobre kontakte sa sudijom i on će verovatno voditi proces ne na sudu nego na medijima, zato što sudije biraju na po deset godina i oni neće uraditi nešto što je nepopularno kako bi uvećali šanse da ponovo budu izabrani.
Savić je rekao da je 2002. godine podržao ukidanje smrtne kazne u Srbiji, ali da s obzirom na sadašnju situaciju u Srbiji žali što je smrtna kazna ukinuta. Potom se osvrnuo na istorijat smrtne kazne u Srbiji.
- Od 1960. godine je ukinuto vešanje. Nakon toga izvršavao ju je uglavnom streljački vod u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Pričalo se da samo jedan od njih ima bojev metak, mada mislim da to nije tačno. Pre će biti da je obrnuto - kaže Savić i dodaje:
- Bilo je raznih načina egzekucija u istoriji Srbije. Nekad je to bilo vešanje. Čovek koji je izvršoo 108 smrtnih kazni kraljevini Srbiji bio je Čeh romskog porekla, Dragutin Hartman. On je izvršavao kazne vešanjem. Izrvšavao ih je u beloj košulji , belim rukavicama, sa cilindrom i frakom. Kada izvrši kazu on opipa puls pogubljenom, baci rukavice i izgovara: "Nisam kriv za tvoju smrt."
Petrušić je ocenio da se o ovoj temi ne može govoriti načelno već se mora polaziti od konkretnih izvršilaca teških krivičnih dela:
- Ja bih izdvojio tipove ljudi. Ne možemo pričati sveobuhvatno. Ja sam više puta bio u ratovima gde sam imao prlike da vidim uživo različite vrste zločina, izmeđuostalog nad ženama i decom. Šta da radimo sa bilo kojim čovekom koji je izršio zločin nad detetom. Da se sutra raspiše referendum, svako bi odgovorio da je za uvođenje smrtne kazne. 100 odsto ljudi bi reklo da je za! Ali to je jako teško pravno uraditi. Mi bi treba da vidno sankicionišemo taj zločin. Recimo da taj čovek koji je to učinio živi u nekom staklenom kavezu gde ga svi vide.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: