Obavestivši se u subotu da će Olivera Bećković u „Utisak nedelje“ privesti sleva nadesno Đilasa - Milovana, ne Dragana - Bobana Stojanovića i Miloša „A bombu“ Jovanovića, pomislio sam da će to biti must see, pa sam otišao u Rim i namestio se pred televizor, ali ono što sam video bilo je već 100 puta viđeno, pa sam negde posle polovine emisije pritisnuo off i vratio se „redovnim aktivnostima“.
Avaj, razvoj događaja je pokazao da je trebalo da budem strpljiviji i sačekam „mali incident“- kako izveštava Danas - „koji se dogodio pred kraj emisije ‘Utisak nedelje’ čija je tema bila bojkot predstojećih beogradskih izbora. Da podsetimo, lider SSP je, očigledno revoltiran onim što govori Stojanović, skinuo bubicu (mikrofon) i odlučio da ne govori do kraja emisije“.
To je, predvidivo, izazvalo veliki odjek u delu javnosti, jedva nešto manji od nedavnog Canetovog izlaska iz studija, i navelo istraživačke novinare da zatraže izjave od Đilasa i Stojanovića, koje se pomenuti nisu udostojili dati, što je dodatno povećalo suspens.
Loš znak za Oliveru. Onomad Cane demonstrativno izašao iz studija, doduše, ne pred očima javnosti, nego za vreme reklama - Đido sad, „revoltiran onim što je govorio Stojanović“, zanemeo, praktično bojkotovao „Utisak“.
Đido je pokazivao znake revoltiranosti još od samog početka „Utiska“, očigledno frustriran činjenicom da je Boban Stojanović, kako se to kaže, uzeo banku i poveo glavnu reč. Šta je to govorio Stojanović? U suštini isto što govori već izvesno vreme - pogotovo od decembarskih izbora naovamo - i zbog čega dobija salve napušavanja iz Euromahale i Krugova dvojke - naime, da opozicija nema nikakvu strategiju, još manje konzistentnost u delovanju, i da time zbunjuje i obeshrabruje svoje ionako zbunjene i obeshrabrene pristalice.
Stojanović je - naravno na svoj način - rekao manje-više isto o čemu i ja govorim/pišem u danima kada nemam neku zanimljiviju temu, a danas je jedan od tih dana, a o čemu je najkraće i najpametnije govorio moj omiljeni junak iz stripa „Alan Ford“ Grunf, koji bi, da je pozvan u „Utisak“, Đidu rekao: „Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti.“
Grunf bi verovatno dodao i amandman na biser njegove političke filozofije i rekao: „Ako izgubiš, ne smiješ djelovati izgubljeno“, pogotovo ne smiješ kukati što si izgubio, jer takav stav vodi u sledeća gubljenja.
Vaistinu, ko od poštene inteligencije ne bi bio dezorijentisan sledom opozicionih postupanja u poslednjih devet meseci. Najpre mesecima organizuješ proteste, podastreš spisak fantastičnih zahteva, izboksuješ izbore, na izborima, s obzirom na uloženi rad, uopšte ne prođeš loše, „potučeš do nogu SNS“ (Stojanović) na beogradskim izborima i onda najaviš bojkot ponovljenih izbora, na kojima će uslovi da budu „fer i pošteni“, obrni-okreni biti bolji.
Lepo je rekao Boško Jakšić u svojoj redovnoj kolumni u Politici: „Opozicija, izgleda, očekuje da joj vlast pomogne u naporima da izboksuje uslove koji će joj garantovati pobedu.“ Ne biva.