Jacolen P. (30) preminula je nakon što ju je Albanac B. I. (52) iz Severne Makedonije upucao na naplatnoj rampi kod Preševa ispred patrole policije, a njena sestra ispričala je da je nesrećna žena bila vedrog duha, ali da se sve promenilo kada je upoznala tog čoveka koji nije želeo da je ostavi na miru.
Podsećanja radi, Jacolen je preminula 7. aprila u Univerzitetsko-kliničkom centru u Nišu, tačno mesec dana nakon što je ranjena. Preminula je od posledica povreda zadobijenih kada je upucana dva puta u kičmu. Albanac iz Severne Makedonije upucao ju je sa leđa, nakon što je ona pokušala da pobegne iz automobila, a potom je presudio sebi, a sve se odigralo ispred patrole policije koja ih je zaustavila zbog saobraćajnog prekršaja.
Rođena sestra ubijene devojke, Merlis George, ispričala je da je njihova porodica iz mesta Velika Drenova kod Trstenika i da je Jacolen bila najmlađe dete i omiljena kod svih.
„Odmah posle srednje škole udala se i sa svojim tadašnjim suprugom je tada dobila dvoje dece, Helenu i Viktora. Živela je sa njim skoro sedam godina, potom su se razveli, ali su ostali u dobrim odnosima. O njoj niko nema ružnu reč da kaže, bila je jako prijatna, nije bila mrgud. Volela je da se šali sa svima, da se smeje, ali je umela da bude glas razuma svima nama, iako je bila najmlađa“, priča Merlis.
Ona ističe da je sa sestrom bila posebno prisna, pogotovo poslednjih godina. Ona je objasnila da imaju još jednu, stariju, sestru koja živi u inostranstvu i da nije bilo lepših trenutaka nego kada se svi sastanu u rodnom mestu.
„Bila je najmlađe dete, mezimica, vukli smo je sa nama stalno, od malena. Nije bila nikada svađalica, zaista je bila divno stvorenje. U poslednje vreme smo provodile mnogo vremena zajedno, sve do tog momenta dok nije upoznala tog muškarca. Na prvu smo joj branili da se viđaju, ali smo popustili na kraju. Mislili smo da će sve biti u redu. Na početku je bio divan i dobar, kasnije se sve okrenulo. Nikad nam se nije žalila na njega, da li je bilo problema, pretnji ili maltretiranja“, objašnjava sestra.
Ona ističe da su stvari krenule nizbrdo prošle godine, kada se dogodila svađa između Jacolen i njenog partnera. Kako kaže, on je bio izuzetno ljubomoran, odmah je otišao u Severnu Makedoniju, dok je nesrećna devojka ostala u Srbiji.
„Oni su u Vrnjačkoj Banji živeli zajedno, tamo je imala prebivalište, ali je poreklom iz Velike Drenove. Vratila se kući, živele smo zajedno, potom je ona otišla u Nemačku. Morala je da zaradi novac za život, ima decu. Taj čovek ju je i tamo našao i živeli su jedno vreme zajedno tamo. Prošlog leta smo ga prijavili policiji, jer ju je ucenjivao, pretio joj i spominjao je decu, bili smo uplašeni. Mi smo znali da ima zabranu prilaska i mislili smo da zato ne može da uđe u Srbiju“, naglašava Merlis.
Kako nastavlja dalje, Jacolen se vratila u Srbiju početkom februara, ali je porodica jako često bila uz nju, te nisu dopuštali da bude sama.
- Te kobne večeri bili smo svi zajedno. Pošto imam i bebu, krenuli smo kući jer je bilo vreme za sređivanje i spavanje. Hteli smo da je pustimo malo nasamo, jer je trebalo da joj narednog dana dođu njena deca. Bivši muž je stvarno divan, nikad joj nije branio da viđa decu i mogla su da budu kod nje koliko god su htela. Imali su odličan odnos. Međutim, taj čovek je čekao na nekih 200-300 metara od kuće trenutak da mi odemo kući - kaže Merlis.
Nakon što se uverio da je porodica otišla, Albanac iz Severne Makedonije je odmah upao u kuću Jacolen, a nesrećna žena je tada bila sama. Sestra kaže da je Jacolen, dok je bila u bolnici i u svesnom stanju, rekla da ju je on oteo, jer nije želela da pođe sa njim.
„On je imao pištolj sa sobom, pošla je sa njim jer je morala. Pretpostavljamo da joj je pretio, jer je ona završila svaki odnos sa njim, ali je on to odbijao da prihvati. Kada je upao u kuću tražio joj je pasoš i da sa njim pođe u Makedoniju. Pravila se da ne zna gde je. Tada joj je rekao da pođe sa njim i da joj ne treba pasoš, već da će moći samo sa ličnom kartom. Kad je izlazila, ostavila je otvorena vrata, što nikada nije radila. Moja deca su došla kod nje da budu s njom dok joj sutra ne dođu njeni mališani i to im je odmah bilo sumnjivo, jer nje nije bilo kući“, objašnjava.
Kako kaže, odmah su joj deca poslala poruku da su vrata otvorena i da im tetka nije kući. Kada su je pozvali na telefon, ona im je rekla da idu kući, jer je ona u Vrnjačkoj Banji i da se neće vratiti dva sata minimum.
„Namerno im je to rekla, bila je svesna da je taj čovek imao pištolj kod sebe. Pomišljala je svašta, možda bi i decu ubio da ih je zatekao tu. Nije se plašila za sebe, samo je brinula o deci. Odmah sam joj pisala tada, uvek mi je brzo odgovarala, ali je tada nije bilo, nije bila dostupna. On joj je uzeo telefon i dokumenta. Kod naplatne rampe je napravio neki prekršaj, zaustavila ga je policija i on je odmah morao da plati jer je strani državljanin“, priča nam Merlis.
Pre nego su stigli do naplatne rampe, ubica je obavio razgovor sa nekim, ali Jacolen nije znala ko je u pitanju. Nadu i spas videla je u srpskim policajcima koji su zaustavili nasilnika, te kada je otišao da plati kaznu pokušala je da pobegne.
„U tom momentu istrčala je iz kola i počela da beži. Čim je izašla iz kola počela je da viče „Ima pištolj, preti mi, hoće da me ubije!“, na šta je on izvukao oružje, sustigao je brzo i pucao joj dva puta sa leđa. Dok je bila u bolnici nisam želela da je ispitujem o tome šta se desilo, da je vraćam na taj događaj da prolazimo traume. Ono što je rekla jeste da je on pucao sam u sebe jer je ona bila svesna, te da je to poslednje čega se seća. Potom se probudila u bolnici“, rekla je sestra.
Kako objašnjava, stanje njene sestre sve vreme je bilo kritično i opasno po život, ali je bila svesna dve nedelje i za to vreme je bila jako raspoložena, nije dozvoljavala da se vidi tuga na njenim očima.
„Samo je brinula o deci, govorila je da njena dece ne smeju da saznaju šta se dogodilo, a mi smo je uveravali da je tako. Nismo hteli da je potresamo. Nažalost, deca su saznala jer je sve dostupno preko telefona. Pitala je za decu, pitala je za moju decu, za nas kako smo. Samo mi se jednom požalila u bolnici, rekla je da ne oseća noge, samo sam joj rekla da je to od šoka, nismo smeli da joj kažem njeno pravo stanje i da joj je život ugrožen“, rekla je Merlis.
Ona ističe da se cela porodica nadala da će preživeti i da će se oporaviti, jer je sve krenulo na bolje od prvog dana. Uprkos tome, njeno stanje je bilo kritično. U pucnjavi je pogođena u kičmenu moždinu, koja je bila oštećena.
„Posle dve nedelje počela je da joj otiče kičmena moždina. Jednom je bila reanimirana, potom je pala u komu. Smrt je nastupila usled prestanka rada srca. Svaki dan smo zvali za njeno stanje. Ipak, jedno veče su nam rekli da je zvala rođaka i da ne mogu da nam daju informacije o njenom stanju. Kada smo pričali između sebe i sa njenim bivšim mužem, shvatili smo da niko od nas nije zvao. Sumnjamo na porodicu tog čoveka koji je upucao“, navodi Merlis.
Porodica je neutešna zbog smrt Jacolen.
„Njena deca su kod oca, bili su na sahrani. Sećaju se majke, stalno pitaju za nju, ali su premali da bi shvatili šta se desilo i da shvate da mame više nije tu sa nama. Za nas je ovo velika katastrofa i gubitak koji nećemo moći da prežalimo, koji je nenadoknadiv. Svi imamo decu, pa se zbog njih suzdržavamo, moramo tako. Imali smo zanimljivo situaciju, zbog zaboravljene lične karte u porodilištu kada se rodila ona, ponela je prezime po majci – Perišić, dok smo mi ostali George. Ceo život sam se šalila sa njom da je usvojena, ali nam je bila najdraža. Bila je naše mezimče“, završila je sestra.
Kurir.rs/Nova
Bonus video: