Pojedini učenici iz dobrostojećih porodica ismevaju đake koji ne nose firmiranu ili originalnu garderobu! Oni su toliko bahati da deci proveravaju etikete, pa čak i skeniraju bar-kod na komadima odeće kako bi videli da li je fejk, a onda one koji nose kopije bukvalno razapinju na društvenim mrežama i u školi!
Starije će ovo odmah podsetiti na devedesete. Kaže se da se sve što je nekad bilo u trendu vraća - pa tako i loši primeri. I uglavnom su u srpskim srednjim školama, mada se sve više prelivaju na završne razrede osnovnih. Učenici prisiljavaju vršnjake žrtve da ih "skeniraju". Neke majke i očevi o ovom problemu pisali su i na društvenim mrežama.
- To ludilo proveravanje etiketa i tačno poznavanje kako ide štep i slično je prešlo sve granice. I niko se time ne bavi - napisala je jedna majka.
Potom se druga požalila da je njen sin proveravao etikete na kompletu trenerke koji mu je poručila preko interneta:
- Naravno, nije original. I da jeste i da nije, on ne bi provalio po etiketi, jer nema pojma, ali zna da to gledaju bahati učenici.
Da decu koja ne nose originale omalovažavaju i podvrgavaju psihičkom vršnjačkom nasilju, potvrdio nam je i Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
- Obično se to dešava od strane dece čiji su roditelji materijalno dobrostojeći. Oni se trude da nose markiranu garderobu, a kupuju i parfemi, kreme, torbe, patike... Ako su deca kupila to od švercera ili preko interneta, oni proveravaju kodove i etikete i tu decu ismevaju i prozivaju - navodi Antić.
Naglašava da je to nedopustivo:
- To ponašanje dolazi iz kuće! Razredne starešine koje primete ovakvo ponašanje trebalo bi da se posebno pripreme za tu temu i da deci pričaju o pravim ljudskim vrednostima, da su znanje i moralne vrednosti bitnije od materijalnog.
Prof. Zorica Mršević s Fakulteta za evropske pravno-političke studije objašnjava za Kurir da deca čak koriste aplikacije putem kojih proveravaju da li neko nosi fejk robu.
- To je sve patologija potrošačkog društva. Naravno da ima dobrih patika koje nisu neka jaka marka, mi smo svi odrasli u obući koja nije bila firmirana i znamo da je to dobro i kvalitetno. Deca stiču ili gube status time što imaju firmiranu odeću, obuću ili ranac i oni su "in". To je problematično. Mislim da roditelji i deca mogu da se odupru tome, postoje drugi načini da se dete afirmiše u svom kolektivu, da bude dobar matematičar ili šta god. Nema potrebe da se diče odećom - navodi Mrševićeva:
- Mlad čovek je nesiguran po prirodi stvari i teško mu je da ima osećaj samovrednovanja, koji ne zavisi od toga da li mu je odeća skupa.
Psihoterapeut Jelena Manojlović istakla je da su roditelji ti koji moraju pod hitno obratiti pažnju na svoje ponašanje, jer se deca ugledaju na njih:
- Apsolutno nije bitno da dete nosi neku marku, nije bitno šta nosi na sebi, već šta nosi u sebi i kakvo je prema drugima. Samo se priča o markama, forsira se to da odelo određuje čoveka, a ne ono što si ispod odela. Deca više nemaju detinjstvo, više ne znaju da se igraju i druže, znaju da gledaju ko šta nosi i da pate ako nemaju. Neki roditelji rade i dva-tri posla kako bi im obezbedili to materijalno, a zaboravljaju da mi nismo zapamtili šta smo nosili u detinjstvu, nego šta smo radili. Zato nam se i dešava sve što nam se dešava, svi su se okrenuli ka materijalnom, a deci smo zaboravili da usadimo ono osnovno, a to je da treba biti čovek.
Bonus video: