Aktivistička grupa u Švajcarskoj predala je danas potpise za pokretanje referenduma o ustavnom amandmanu koji bi ukinuo ekonomske sankicje uvedene Rusiji i isključio ograničenje trgovine sa Kinom.
Grupa „Inicijative za neutralnost“ predala je vladinim zvaničnicima u Bernu peticiju sa 130.000 potpisa čime je gotovo izvesno obezbedila da se referendum održi u narednih nekoliko meseci.
Podržana od strane desničarske populističke Švajcarske narodne partije (SVP), najvećeg političkog pokreta u Švajcarskoj, inicijativa predlaže četiri nove klauzule koje bi preciznije definisale šta dugotrajna neutralnost alpske zemlje znači u praksi.
Promene Ustava bi zabranile Švajcarskoj da postane član bilo kog vojnog saveza osim ako i sama nije napadnuta i sprečile vladu da uvede ili pridruži bilo koji oblik režima prinudnih sankcija kakve je uvela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, osim ako joj Savet bezbednosti UN za to ne da mandat.
Kako Kina i Rusija imaju pravo veta na bilo kakvo glasanje Saveta bezbednosti, takav uslov bi Švajcarskoj zagarantovao status trajnog utočišta za Moskvu i Peking.
„Kada bi se sve države ponašale kao Švajcarska, ne bi bilo rata“, naveo je SVP u saopštenju pozdravljajući vest o predaji potpisa, dodajući da uvođenje sankcija Rusiji „ugrožava unutrašnji mir i stabilnost zemlje , jedinstvene u uspehu usred Evrope“.
Stranka je takođe osudila „ciljane pokušaje da se potkopa [švajcarska] neutralnost“.
Bern se usaglasio sa odlukama Evropske unije da uvede ekonomske sankcije ruskim pojedincima i kompanijama koje su povezane sa režimom predsednika Vladimira Putina od kada je započeo inavaziju na Ukrajinu pre dve godine.
U švajcarskim trezorima je zamrznuta imovina sankcionisanim pojedincima i kompanijama dok je bankama u zemlji zabranjeno da posluju sa njima.
Te mere su pokrenule pitanje šta bi Švajcarska uradila u slučaju daljeg pogoršanja odnosa između Kine i Zapada, jer su bogati Kinezi među najvažnijim izvorima novca za moćni finansijski sektor Švajcarske poslednjih godina.
Sankcije i pitanje podrške Ukrajini izazvali su sve žešću debatu u kojoj se konzervativni tradicionalisti, socijaldemokratski pacifisti i zagovarači slobodnog tržišta sukobljavaju sa uglavnom mlađim generacijama proevropskih i socijalnih liberala.
Ankete pokazuju da debata o neutralnosti ne predstavlja veliku zabrinutost za većinu Švajcaraca ali i da njena relevantnost raste.
Prema švajcarskom ustavu, švajcarski parlament može prvo da predloži kompromisnu opciju, koju organizatori inicijative mogu izabrati da prihvate umesto referenduma. Međutim analitičari procenjuju da je malo verovatno da se to desiti.
Kurir.rs/Fajnenšl tajms/Preneo: P. P.