"Mi smo poziv dobili u 20:10 ili 20:11, što je dokumentovano i knjigom prijema, i knjigom poziva, i knjigom izlaska, a mi smo na terenu već u pružali reanimaciju u 20 časova i 21 minut. Vreme izlaska je bilo veoma brzo", ovim rečima počinje razgovor direktor Doma zdravlja "Grocka" dr Nebojša Blagojević u vezi sa smrću devojke Sare Petković (22), iz naselja Klenak, koja je u martu preminula usled napada astme, čekajući Hitnu pomoć.
Dr Blagojević kaže da je i u vezi sa ovim slučajem kao i zbog muškarca koji je u sredu, 10. aprila preminuo na putu od Kaluđerice do Zdravstvene stanice u Vinči, bila pokrenuta stručna komisija.
- Te devojke mi je zaista žao. Bila je mlada devojka. Ono što mogu da kažem jeste da ne zameram ljudima, ne moraju svi da znaju, ali nije istina da nismo bili opremljeni kiseonikom - kaže dr Bragojević.
On dodaje da u Hitnoj pomoći Grocke rade lekari sa 20 i 25 godina iskustva baš u pružanju hitne pomoći.
Prvo srčana radnja, pa kiseonik
Objašnjava i da, da bi se kod pacijenta primenio kiseonik, prvo mora da se pokrene srčana radnje, a to moramo adrenalinom, i masažom srca, i ambu-balonomom...
- Žao mi je što više nema kroz nastavu pružanje prve pomoći. Ono što smo najpre naučili, osobu treba prvo staviti u vodoravan položaj, početi sa masažom srca i disanjem usta na usta. I tada je bilo kiseonika. Mi imamo čak tri boce po sanitetu. Imamo najmanju mobilnu od 5 litara koja služi za te brze intervencije, imamo i dve veće veće od 10, 15 litara koje su vezane za sanitet - navodi sagovornik i ponavlja da prvo mora da se uspostavi srčana radnja, da bi se dijagnostički testiralo srce.
Objašnjava i da je to sve neizvesno kod hroničnih bolesnika.
- Pitanje je kvaliteta srca kod kardiovaskularnih bolesnika, odnosno sa kojim resursima to srce raspolaže. kolike su procentualne mogućnosti da se onio pokrene i i natera na rad. Te devojke mi je jako žao. Svi lekari su bili tužni. U pitanju su ljudski životi. Nikome nije do igranja - napominje dr Blagojević.
Podsetimo, Sara je, naime, oko 19 časova dobila jake napade astme, zbog čega se osećala loše, a s posla kući ju je upravo zbog toga dovela klijentkinja iz salona, koji je otvorila pre godinu dana.
Kako je njena majka ispričala, Sara je koristila pumpicu i inhalator jer je imala astmu od malih nogu, ali nikada takve strašne simptome.
- Pre dva meseca je bila na pregledu i rekli su joj da više nema potrebe da koristi pumpicu. Ali, ona je od tada imala sve više problema sa disanjem - ispričala je Dragana, Sarina majka za "Novosti".
Sara nije mogla da diše
Kada se desio kobni napad gušenja , ona je ipak koristila pumpicu, ali joj nije pomoglo. Oko 19 sati je došla kući i tad se inhalirala, ali joj je bilo gore.
Majka i stric pokušali su kolima da je odvedu kod lekara, međutim, ona nije mogla da diše. Izveli su je napolje da udahne vazduh, tada je postalo još gore, dobila je i dijareju.
- Sa broja 194 su nam poručili da nisu nadležni, nego da zovemo hitnu iz Grocke ili Kaluđerice. Dok su nas oni šetali od jednog do drugog telefona, njoj je bilo sve gore. Minuti su prolazili, a nismo znali kako da joj pomognemo. Iz Grocke su me uputili na Kaluđericu. Oni su rekli da dolaze, da idu sa terena i da je gužva na putu - ispričala je Sarina mama Dragana.
Kada je Hitna pomoć stigla, Sara je već ležala na podu i nije davala znake života.
Doktorka Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog je tada za "Blic" objasnila da je smrt od astme, nažalost, moguća ali da je na sreću veoma retka.
Kurir.rs/Blic