Jedna majka iz Oklanda preživela je pravu noćnu moru nakon što se porodila u septembru 2014, kada joj je u porodilištu oteta beba.
Vest je odeknula u celom Novom Zelandu, a srećom imala je srećan epilog.
Elsje Pretorius imala je dramatični porođaj kada je na svet donela treću ćerku Nadin u Oklandu. Zbog tri epiduralne ostao joj je ukočen vrat i nesnosna glavobolja. Nekoliko dana nakon porođaja vratila se u bolnicu i dovela novorođenu ćerkicu kako bi je mogla po potrebi nahraniti. Uprkos tome što je bila iscrpljena, nije želela da ispusti Nadin iz zagrljaja, ali je morala da se istušira.
Bolnica joj je dala sobu s odvojenim kupatilom. Pre nego što je otišla pod tuš, bacila je pogled na Nadin koja je spavala u svom krevetiću. Razmišljala je da ju uzme sa sobom, ali je odlučila da neće. Ipak, kako je smatrala, bila je udaljena tek nekoliko metara od nje, a beba je bila na sigurnom. Barem je tako mislila.
Kada se nakon tuširanja vratila u spavaću sobu, tamo je već bila medicinska sestra, ali dečji krevetić je bio prazan, prenosi The Guardian. Upitala je sestru da li je uzela Nadin, a kada je dobila negativan odgovor, u trenutku je ostala bez vazduha. Osećala se kao da ju je neko polio hladnom vodom.
Medicinska sestra je odmah pozvala obezbeđenje, a Elsje je pala na ruke i kolena i mahnito počela pretraživati pod, misleći da je njena beba možda pala dole i otkotrljala se. U jednom trenutku je shvatila da joj je neko verovatno uzeo dete.
Poletela je bolničkim hodnicima urličući: "Da li je neko uzeo moje dete?" Sve joj se zamaglilo pred očima kada ju je medicinska sestra vodila natrag u sobu. Pozvala je muža Konrada.
"Nemoj reći deci, ali Nadin više nema. Moraš doći ovamo odmah", rekla mu je.
Osećala je kao da prolazi najgoru noćnu moru. Nikada ranije nije osetila takav strah. Ali nije plakala sve dok Konrad nije dotrčao 20 minuta kasnije. Pred njim se slomila. Krivila je sebe zašto nije povela Nadin sa sobom u kupatilo. Osećaj krivice ju je preplavio.
Ubrzo je stigla policija i rekla da će proveriti snimke nadzornih kamera. Konrad je skočio i rekao da ide s njima, ali nisu mu dopustili. Nakon 30 minuta vratio se policajac i doneo fotografiju žene s tamnim naočarima s detetom u naručju. Iznela ga je iz bolnice.
Bila je poznata bolničkom osoblju. Živela je u mestu i očajnički želela da ima dete. Dok je policija pokretala istragu, Elsje i njen suprug Konrad mogli su samo čekati i moliti se. Stalno ih je obilazio jedan policajac, ali nije imao nikakvih vesti. Elsje je stalno u glavni vraćala trenutak kada je odlazila na tuširanje i nije mogla sebi da oprosti zašto nije povela Nadin sa sobom. Mislila je na Vanju i Izabelu, koje je čuvala rođaka.
Jedva je zaspala tu noć, a ujutro ju je probudila zvonjava telefona. Javio se Konrad, a njoj je srce stalo dok ga je posmatrala kako ih bezizražajno sluša. Zatim mu se lice razvuklo u osmeh.
"Pronašli su je", rekao je.
Skočila je iz kreveta, a iz nje je krenula bujica suza radosnica. Dvadesetak minuta kasnije stigao je policajac s Nadin u kolicima. Svi su zaplakali, sve je opet bilo u redu. Policajac je ispričao da su Nadin pronašli u kući žene koja je bila na snimku. Rekli su da beba nije povređena i da su uhapsili otmičarku i njenog partnera.
Vest je u međuvremenu završila u medijima, a telefon nije prestajao da zvoni. Otmičarka je kasnije završila na sudu gde je priznala krivicu. Elsje Pretorius ističe da nikada nije mrzela tu ženu, samo je osećala sažaljenje. Želela je dete, ali ne konkretno njeno dete. Ali bila joj je drago da se cela priča završila. Sećanje na tu noć je izbledelo, ali trauma nije nestala.
Majka je napustila posao računovođe kako bi bila dadilja i kako se ne bi morala odvajati od Nadin. Čak i danas, devet godina kasnije, oseti paniku svaki put kada se odvoji od nje na duže od 10 minuta. Ističe da je Nadin vesela, brbljiva i samouverena devojčica. Svaki dan je zahvalna što joj se vratila.
Kurir.rs/telegraf