monte karlo

ŠTA NOVAK MOŽE DA NAUČI IZ JUČERAŠNJEG PORAZA? Analiza svega viđenog u Monte Karlu - cilj ostaje isti, OVO mora prvo da uradi!

Dubreuil Corinne/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Specijalni izveštač iz Monte Karla: Vuk Brajović

Iako su sve oči teniskog sveta uprte ka finalu prvog Mastersa sezone na šljaci i četvrtog u rivalstvu dvostrukog osvajača Stefanosa Cicipasa i trostrukog Grend Slem finaliste Kaspera Ruda (Rud 2:1 uz pobedu u njihovom prvom i ujedno jednom meču na šljaci do sada u osmini finala Madrida 2021.), razmišljanja su i dalje usmerene ka jučerašnjim polufinalima u kojima su prvi i drugi igrači sveta i veliki favoriti ipak izgubili i otvorili teren za debate i razna nagađanja.

Što se Sinera tiče, škriputanje koje se čulo već u meču protiv Runea juče protiv Cicipasa je bilo upadljivo glasno – a manifestovalo se u mentalnoj nestabilnosti posle evidentno loše sudijske procene koja bi mu donela verovatno presudni brejk na 3:1 za ulazak u finale. Znači – Siner i nije tako “leden”, otporan na pritisak važnosti trenutka, nedodirljiv za spoljne uticaje? Setićemo se da je koliko sredinom prošle sezone imao ozbiljne probleme sa konverzijom rada u rezultate, a tek pobedom nad Novakom u Dejvis Kupu otpočeo (svakako veoma respektabilnu) seriju rezultata koja ga je dovela do drugog mesta ATP liste.

Antoine Couvercelle / Panoramic / Panoramic / Profimedia 
foto: Antoine Couvercelle / Panoramic / Panoramic / Profimedia

Sada se zapravo vidi koja je monumentalna veličina uspeha kojima su (Marej,) Federer, Nadal i na kraju Đoković obeležili zauvek tenisku istoriju – i to u direktnom međusobnom nadmetanju u trajanju od 16 godina. Ne sumnjamo da će Siner i njegov odličan tandem trenera Kejhil-Vanoci dobro delovati da se ova nestabilnost umiri, ali je evidentno da su očekivanja javnosti, hvalospevi iz svih uglova, status “sportskog Boga” Apenina i svi ostali izlivi navijačke strasti njegovih poklonika barem malo “pritisli” Sinera u mondenskom ambijentu Monte Karla i punih tribina viđenih na svim njegovim mečevima i treninzima. Siner je fantastičan teniser sa izuzetnim fizičkim i mentalnim predispozicijama i radnom etikom koja obećava da bi mogao da postane jedan od najvažnijih asova nove generacije u narednoj deceniji, ali će biti zanimljivo videti kako će se nositi sa povremenim razočarenjima, uplivima nepredivih faktora i ličnim sazrevanjem van terena.

Dubreuil Corinne/ABACA / Abaca Press / Profimedia 
foto: Dubreuil Corinne/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Novak je u Monte Karlu došao do svog drugog polufinala u samo tri turnira koje je optirao da odigra u dosadašnjem delu turneje, što je kod brojnih teniskih stručnjaka izazvalo oprečne komentare. Iako je razočarenje i dalje prisutno načinom na koji je Novak otvorio meč, a naročito kako ga je zatvorio – dedukcija iz toga i svega ostalog viđeog u Kneževini je dosta jasna. I dalje prvom teniseru sveta su potrebni mečevi i pravo takmčarsko iskustvo da bi se zadržao na toj poziciji narednih nedelja, i još važnije – podigao formu i fizičku pripremu (a samim time i mentalnu stabilnost i samopouzdanje) pred Rolan Garos, Vimbldon i Olimpijske igre u Parizu i karijerne imperative koje ti turniri nose. To je jednostavno nemoguće postići samo na treninzima i test-mečevima (iako je mlađi Novak to umeo da opovrgne kada su uspesi na Vimbldonu u pitanju), a naročito u sezoni u kojoj – pored nedostatka uspeha dostojnih njegovog nivoa – je odigrao tek tuce onih pravih takmičarskih.

Norbert Scanella / imago sportfotodienst / Profimedia 
foto: Norbert Scanella / imago sportfotodienst / Profimedia

Naravno, Novak bi iz ovog iskustva mogao da pronađe dodatnu motivaciju da pojača treninge, naročito u domenu kondicije – kako bi izbegao fizičke krize prilagođavanja na tempo meča. Iako je ovde kasnije uspevao da ih probije (u mečevima sa Musetijem, De Minorom i Rudom) nestabilnost i rezultatski zaostatak sve češće dolaze “na naplatu” pri kraju mečeva u kojima se one dešavaju – i kod skoro 37-godišnjeg Novaka su iz meča u meč sve teže da se sa njima izbori na već viđen način. Više puta tokom karijere je Novak isticao da je u neizvesnim završecima mečeva imao “dosta sreće” (odnosno šampionsku auru i statistiku) koja bi doprinela da se prelomni trenuci reše u njegovu korist, ali kada Rud kaže da je znao da ima šansu da dobije Novaka kada je video da je mogao da izgubi od Nardija – onda to odlično sublimira promene u odnosima i takvim situacijama. Možda čudno zvuči – ali i za to je potreban kontinuitet (nastupa), gde je naš as sigurno sticao osećaj superiornosti time što je često iz meča u meč uspevao da se izvuče iz neprijatnih situacija, brejkova, taj-brejkova i loših statističkih dana i nastavi pohod ka još jednom trofeju.

Valery HACHE / AFP / Profimedia 
foto: Valery HACHE / AFP / Profimedia

Fizička pripremljenost u uslovima nikada više fizičkog tenisa, teških loptica i varljivog vremena je još važnija po tome da je ključni preuslov prevencije od povreda koje redovno more i mnogo mlađe igrače od njega. Danas smo saznali da je Alkaraz posle Monte Karla otkazao i Barselonu zbog (kako ju je danas okarakterisao direktor turnira Dejvid Mesi) lakše povrede, Siner je tek u poslednje vreme fizički stabilan (iako su ga grčevi juče dotukli protiv Cicipasa), Medvedev je morao da operiše bruh, Cicipas je imao probleme sa leđima – a da ne spominjemo nekadašnje Top 20 igrače koji su nestali iz Top 100 zbog neugodnih i nezalečenih povreda nastalih u vreme njihovog uzleta ka vrhu. To da je operativni sistem Novakovog “teniskog kompjutera” i dalje među najboljima se moglo videti u toliko sjajnih rešenja poena koje je izvodio u mečevima ovde, a samim time i osećaj za ritam igre i upravljanje njenim tokom i pravcem, ali “zlatni um i ruke” ipak ne mogu dovoljno bez zlatnih nogu – osnove teniskog uspeha. Na početnom udarcu se mora (opet) mnogo više raditi kako bi postao superiorno oružje koje mu je donelo toliko puno trofeja u vreme saradnje sa Ivaniševićem, dok će ponovo postignuta brzina (reakcija) podići faktor riterna do izuzetne komparativne prednosti i protiv mlađih i bržih izazivača. Bez svega ovoga te potrebne agresivnosti da se igra “Novakovski” šampionski tenis neće biti, kao ni samopouzdanja da se izgrađene prilike (smečevi, voleji, dropovi, vineri) uspešno realizuju a “čupanje” iz neugodnih situacija rešava na njemu karaterističan način.

NSJsport / Shutterstock Editorial / Profimedia 
foto: NSJsport / Shutterstock Editorial / Profimedia

Na kraju ovog pregleda, složili bismo se sa Novakom: na turniru u koji se ušlo bez skoro ikakvih očekivanja (zbog nedavne tradicije i aktuelne forme i rezultata) ga je možda nekoliko loptica delilo do finala ili treće titule u karijeri (posle 9 godina!), tako da se i pored razočarenja zbog ovakvog poraza iz njega mogu dedukovati brojne pozitivne stvari. Ono što je jasno je da Novak i dalje može da pobeđuje najbolje igrače sveta, osvaja trofeje i turnire i svoj dominantni teniski legat učini još impresivnijim. Ono što treba potvrditi u narednim nedeljama su – volja za treningom nalik na vremena najvećih uspeha i izazova, testiranje i podizanje forme i takmičarskog osećaja na najjačim turnirima, kompaktnost stručnog tima sa Nenadom Zimonjićem i vera u sebe i svoje jasne motive – kako bi forma bila podignuta na najviši nivo za Rolan Garos i održana za Vimbldon i Olimpijske igre u Parizu.

Šta će biti posle toga – videćemo, ali do tada, iskreno, želeli bismo da od Novaka Đokovića vidimo samo ovo.

Kurir sport

Bonus video:

This browser does not support the video element.

00:08
Novak pred meč u Monte Karlu Izvor: Kurir