Trenutno je teško proceniti hoće li opozicija bojkotovati izbore imajući u vidu podeljene stavove opozicionih lidera, ali postoji mogućnost da deo njih ipak na izbore izađe iako će imati problem da animira svoje birače kojima je već predstavljena ideja bojkota, ocena je sagovornika Kurira. Naime, dok se, s jedne strane, lider SSP Dragan Đilas i lider Novog DSS Miloš Jovanović oštro zalažu za bojkot predstojećih beogradskih izbora koji su zakazani za 2. juni, ostatak opozicije nije oduševljen tom idejom.
Konfuzija
Da, imajući sve u vidu, može da se desi i da deo opozicije bojkotuje, a deo ipak izađe na izbore, smatra izvršni direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja "Faktor plus" Predrag Lacmanović.
- Teško je proceniti šta će na kraju biti, to zavisi i od moći i reputacije onih koji žele bojkot. Svakako se stvara konfuzija kod opozicionih birača, te sada sve zavisi od percepcije i toga kako će jedan deo opozicije koji je za izbore predstaviti deo zahteva od strane vlasti koji je ispunjen i da li može da ubedi deo biračkog tela koji je bio spreman za bojkot, koji je potenciran, da promeni mišljenje. Na osnovu toga će se i opredeljivati hoće li na izbore - kaže Lacmanović za Kurir.
Ukazuje i da uloga Miloša Jovanovića i Dragana Đilasa, koji su glavni protagonisti bojkota, ne može da se zanemari imajući u vidu njihovu političku snagu u okviru tog bloka.
- Biće svakako određenih turbulencija, a ko će prevagnuti, videćemo. Ako reše da izađu na izbore, moraće da imaju mnogo jaku kampanju koja će da podstakne njihove simpatizere da izađu da glasaju - konstatovao je Lacmanović.
Drugi interesi
Sociolog Vladimir Vuletić kaže za Kurir da je, gledajući ponašanje opozicije, pretpostavka da neki drugi interesi vode njihove aktivnosti, a ne ono što je najbolje za stranke.
- Ko se s kim konsultuje, jako je teško reći, ali ako je pretpostavka da se racionalno rukovode, mnogi potezi su nam nejasni. To su sve ljudi koji su vrlo razumni, a deluje da donose odluke koje nisu u interesu stranaka koje vode - kazao je on.