Glumica Marta Bogosavljević pridružila se ekipi serije "U klinču", koja se emituje svakog radnog dana na RTS. Ova mlada umetnica nedavno je proslavila 25. rođendan, a sigurnim koracima gradi uspešnu karijeru. Svetla reflektora zameniće u narednom periodu daskama koje život znače, igrajući u brojnim mjuziklima Pozorišta na Terazijama, ali i deleći scenu sa Svetozarom Cvetkovićem u komadu "Kako sam naučila da vozim" Hartefat kuće. U razgovoru za Kurir Marta evocira uspomene sa snimanja serije "U klinču" i otkriva kako se zaljubila u glumu.
Koliko će Hanino pojavljivanje zakomplikovati život junacima?
- Igram pevačicu koja dolazi iz Splita u Beograd kako bi gradila karijeru. Tu pronalazi menadžera, nakon čega joj se put ukršta s junacima serije. U trejleru se vidi da će odnos sa Aljošom i Nućijem biti napet i detalje ćete videti vrlo brzo, a verujem da će se publika nasmejati (smeh).
Na setu ste radili s mlađom generacijom glumaca, među kojima je i vaša koleginica s klase Teodora Dragićević. Da li je lakše kada radite s nekim koga već poznajete?
- Teodora i ja nismo imale zajedničku scenu, imale smo jednu grupnu, ali jako mi je drago bilo da bar na tren podelim kadar s nekim dragim. Mnogo je lakše kad radiš s nekim koga poznaješ, jer se razumete i povodom nekih stvari ne treba mnogo da se komunicira, jer se znaju polazne tačke. Upoznala sam Ljubomira Božovića Ljubu i Nebojšu Radosavljevića Čupka (reditelji) i mnogo smo lepo sarađivali s njima.
Zvezda serije je i muzičar Mihajlo Veruović Vojaž, a tu je i Igor Panić Nući. Kakva je bila saradnja s njima?
- Nisam očekivala ništa od saradnje s njima. S obzirom na to da su naturščici i da nisu iz glume, videla sam da ih ljudi na pravi način vode. Vrlo su profesionalni. S Vojažem sam imala više partnerskih scena i sve je bilo korektno.
Šta vam je bilo najizazovnije u građenju vašeg lika?
- Snimali smo jednu scenu letos na muzičkom festivalu, pred 60.000 ljudi. Tu sam radila sa Igorom Panićem Nućijem, koji je bio pravi car. Našao mi se tu. Ja nisam pevačica i izašla sam pred toliko ljudi koji nemaju pojma ko sam, jer nisu imali prilike da gledaju scenu. On se potrudio da se ja osećam sigurno i bio je pravi partner. Nismo izvodili zajedničku pesmu, meni je bio ugašen mikrofon.
Da li ste nekad imali ambicije da se bavite pevanjem?
- Završila sam nižu muzičku školu. Jedno vreme sam želela da se bavim muzikom, ali odustala sam. Višesatno vežbanje klavira, teorija muzike i sve prateće stvari su mi u tom momentu delovali naporno. Nisam imala strpljenja da radim i onda sam odlučila da upišem gimnaziju. Htela sam da studiram psihologiju, onda arhitekturu, i sasvim slučajno sam upisala Fakultet dramskih umetnosti. Srećna sam što me putevi nisu odveli na drugu stranu.
Vredno radite i u Pozorištu na Terazijama.
- Na Terazijama sam već dve i po godine. Prvi mjuzikl koji sam radila bio je "Flešdens". Nedavno smo imali i premijeru "Žena na ivici nervnog sloma". Radili smo i "Veče mjuzikla", "Crni leptir", ima dosta zanimljivih naslova zapravo (smeh). Nisam njihov stalni član, ali sam u novim podelama. Tu se osećam najsigurnije i uživam u tome. Volela bih da uvek igram tamo. Praznik je raditi s tim ljudima. Mjuzikl je veoma zahtevan žanr, jer imamo mnogo više proba kako bismo sve uskladili.
Nedavno ste se publici predstavili u potpuno drugačijem svetlu, sa Svetozarom Cvetkovićem u komadu "Kako sam naučila da vozim".
- Obradili smo važnu temu koja se tiče ljudi. Imamo odnos koji je pun ambivalencije. Njihov odnos je jako čist u smislu energije i podrške. Imamo i probijanje granica, što dovodi do stvaranja nekih trauma. Kad se pređu neke granice, nastaju problemi. Tek kada ode na fakultet i razdvoji se od svog teče, Malecka shvati kako sve ljudi mogu da žive i da njeno detinjstvo nije uobičajeno. Shodno tome, ona stvari nazove pravim imenom i na osnovu toga donosi odluke. Važno je da se o tome priča, jer je ohrabrujuće za sve ljude koji su imali slično iskustvo. Važno je kako se osoba iz tih stvari izvuče. Ovaj komad je za mene bio veoma važan i uživala sam u radu. Bilo mi je lepo da radim s Tarom Manić i Svetozarom.
Koliko vam je značio rad sa iskusnim kolegom kao što je Svetozar Cvetković?
- Svetozar je veliki profesionalac. Bila sam maksimalno zaštićena u njegovom prisustvu. On je izuzetno osetljiv čovek. Jako je topao i mnogo mi je prijalo da radim s njim. Mislim da bi se prema svakom kolegi postavio tako profesionalno. Saradnja s njim je jedno veliko blago.
Kakvi su vam planovi za naredni period?
- Pripremamo jednu predstavu s Filipom Vinogradovim, koji je došao iz Moskve. Upoznali smo se nedavno i odlučili da radimo. Predstava je dvojezična, na ruskom i srpskom, a ja ću igrati na srpskom. Jednom prilikom sam uskakala u predstavu i igrala na ruskom, ali nisam vična tom jeziku, tako da ću se zasad držati srpskog (smeh).