MILOVAN JOVANOVIĆ: Nove okolnosti, novi savezi
Jedan od najznačajnijih međunarodnih događaja odigrao se ove nedelje u Vašingtonu. U Beloj kući se prvi put u istoriji održao trilateralni samit između SAD, Japana i Filipina. Fokus je bio na pomorskoj bezbednosti i protivljenju kineskim provokacijama i pritiscima. Predsednik SAD Bajden, japanski premijer Fumio Kišida i filipinski predsednik Ferdinand Markos Mlađi najavili su da će u narednim godinama uslediti još mnogo sličnih susreta.
Za Bajdenovu administraciju ovaj samit je vrhunac višegodišnjeg rada na izgradnji novih grupa saveza u Aziji. Direktan povod samita je kriza koja se odigrava u Južnom kineskom moru. Peking polaže pravo vlasništva nad oko 90 odsto ovog važnog plovnog puta, kojim svake godine pređe jedna trećina globalnog morskog saobraćaja. Kina godinama uznemirava i preti brodovima u blizini spornih ostrva, za koje tvrdi da su njena. Nedavno su brodovi kineske obalske straže vodenim topovima gađali filipinske brodove i čamce.
Ovo pitanje je na Filipinima toliko aktuelno da je predsednika Markosa navelo da se potpuno okrene ka Zapadu, iako je on pre samo dve godine na vlast došao uz podršku Pekinga.
Japan, koji ima svoje teritorijalne sporove sa Kinom, već daje Filipinima brodove, radare i drugu tehnologiju koja toj zemlji pomaže da patrolira u svojim vodama. Uoči samita, ova tri saveznika su zajedno sa Australijom započela zajedničke pomorske patrole u Južnom kineskom moru. Tokio i Manila takođe finalizuju sporazum kojim bi se dozvolilo japanskim trupama da privremeno budu stacionirane na Filipinima, zajedno sa tamošnjim američkim trupama. I Japan i Filipini su deo američkog odbrambenog sporazuma, što znači da se oslanjaju na zaštitu SAD pred sve agresivnijim provokacijama Kine. Kao deo tog odbrambenog sporazuma, američka vojska drži stalne vojne baze u Japanu i polaže prava na baze na Filipinima. Otkako je počeo rat u Ukrajini, ruski i kineski ratni brodovi često prolaze kroz japanske teritorijalne vode. Tu je i Severna Koreja s neprekidnim probnim lansiranjem raketa, koje uvek idu preko Japana ili padaju u Japansko more. Japan, kao ostrvo koje blokira Rusiji i Kini izlaz na Pacifik, izuzetno je važan Americi još od Trumanovog doba.
Agresivna politika Vladimira Putina, novi kineski imperijalizam i iracionalnost Kim Džong Una osvestili su sve aktere, koji su zaključili da moraju tešnje sarađivati, pa su zaboravili na sukobe i podele iz prošlosti. Ove nove okolnosti i ulazak Japana i Filipina u AUKUS zatvorile bi ključne tačke izlaska Kine na Pacifik. Zasad se razmatra saradnja koja je usmerena na deljenje tehnologija između AUKUS, Japana i Filipina u mnogim oblastima, uključujući svemirsko ratovanje, hipersonična oružja i odbranu od njih, povezivanje međudržavnih sistema, kibernetičku tehnologiju i veštačku inteligenciju.
Samo zajednički nagon ove tri zemlje neće biti dovoljan za efikasno suprotstavljanje kineskoj agresiji ukoliko ne formulišu dugoročnu strategiju. Ne budu li SAD poboljšale investicione i trgovinske elemente svoje indo-pacifičke politike, njihovi azijski saveznici će se iz ekonomske nužde na kraju vratiti Kini. Bez obzira na ratove u Ukrajini i Gazi, te unutrašnju političku disfunkciju, SAD moraju pokazati da su i dalje u stanju da igraju važnu geopolitičku igru u Aziji.