Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić obišao je danas Centar za upravljanje čvrstim otpadom u Vinči koji će u narednih mesec dana, po završetku probnog rada, punim kapacitetom početi proizvodnju toplotne i električne energije.
Šapić je rekao da ovo postrojenje Beograd stavlja u kategoriju ekološki najrazvijenijih gradova u čitavoj Evropi. Omogućiće nam, dodao je, oko pet procenata električne i oko deset procenata toplotne energije iz otpada koji se ovde odlaže.
- Znam kolika je važnost ovog postrojenja i to zbog novih ekoloških standarda koje svi u Beogradu pokušavamo da nametnemo sa mnogo aspekata. U pitanju je postrojenje za termičku obradu komunalnog otpada koji će biti iskorišćen za daljinsko grejanje Beograda. Na taj način će se smanjiti zagađenje u glavnom gradu, a otpad će u znatnoj meri zameniti fosilna goriva - pojasnio je Šapić.
On je naglasio da će postrojenje omogućiti mnogim domaćinstvima da se snabdevaju energijom iz obnovljivih izvora energije, a doprineće i tome da polako počne da se menja svest ljudi.
- Važno je da ljudi imaju svest o tome koliko je važno da komunalni i građevinski otpad ne odlažemo na parcelama, da ga ne zakopavamo, jer to odlazi u našu zemlju na kojoj živimo i od koje dobijamo hranu. Beograd se veoma brzo razvija, građevinska industrija je u ekspanziji, tako da apelujem na sve koji se bave tim poslom, a mi ćemo pomoći koliko god budemo mogli, da počnu da poštuju procedure i da već na svojim gradilištima odvajaju otpad. U ovom postrojenju ne mogu da prime građevinski materijal ukoliko nije adekvatno odvojen - rekao je Šapić.
On je poručio da bi trebalo svi zajedno da radimo na uklanjanju „divljih deponija”, ali da budemo svesni da „one nisu pale s neba” već da su ih napravili naši sugrađani.
- Kada god se govori o čistom vazduhu, ekologiji, zdravom načinu života, to svi apsolutno podržavaju. Ali kada dođe do toga da papirić zadržimo kod sebe dok ne dođemo do đubrijere ili kontejnera, to nam je malo teže. Nema tog broja ljudi koji mogu da čiste za onima koji ne vode računa, kao što ne postoji ta majka koja će moći da čisti za svojim detetom ako ono po čitav dan baca po kući stvari i đubre. Zato je važno da svi zajedno apelujemo na ljude da krenu od sebe, jer samo na taj način imaćemo zdraviju životnu sredinu - poručio je Šapić.
Ocenio da je resorno ministarstvo mnogo učinilo proteklih godina, a da Grad nastoji da pomogne u mnogim ekološkim segmentima.
- Menjaju se mnoge stvari i prelazimo na ekološki način funkcionisanja, a vazduh je bezmalo u kontinuitetu poslednjih godinu i po dana čist, naveo je Šapić, dodajući da klimatski uslovi svakako mogu da pomognu ili odmognu, ali važno je da se svakodnevno radi na podizanju ekoloških standarda.
Šapić je na kraju izrazio veliku zahvalnost Ministarstvu zaštite životne sredine, naglašavajući da će Grad Beograd i nadalje učestvovati u ovakvim i sličnim projektima jer je interes svakog Beograđanina da svi mi živimo u zdravijoj sredini, te da naša deca rastu u što zdravijim uslovima.
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović navela je da je ovo najsavremeniji centar za upravljanje čvrstim otpadom, urađen po svim evropskim standardima, koji nam omogućava bolji kvalitet života.
- Deponija u Vinči je više od četrdeset godina predstavljala problem svim Beograđanima, a danas je ovde centar koji ima novoizgrađenu sanitarnu deponiju, deponiju za građevinski otpad i energanu. Imali smo prilike da vidimo kako ona funkcioniše, a za građane je važno da znaju da će ona proizvoditi električnu i toplotnu energiju za više od 50.000 ljudi u Beogradu – rekla je Vujovićeva i naglasila da je otpad resurs koji je izuzetno važan jer ćemo zahvaljujući njemu ovde imati i toplotnu i električnu energiju.
Zahvalila je Aleksandru Šapiću pre svega zato što je, kako je naglasila, odlučan u tome da pomogne da se podigne svest ljudi kada je u pitanju zaštita životne sredine, kako bismo Beograd učinili gradom po meri svakoga od nas.
Vladimir Milovanović, direktor „Beo čista energija”, precizirao je da će se na ovaj način izvršiti tretman za odlaganje komunalnog otpada iz petnaest opština grada Beograda i naveo da je sertifikacijom ovog projekta dokazano da će godišnje biti smanjena emisija ugljen-dioksida u količini od 210.000 ekvivalentnih tona.
Podsetimo da je na osnovu koncesije sa Gradom Beogradom u ovu investiciju uloženo skoro 400 miliona evra, te da je centar prvi ovakve vrste na Balkanu.
Kurir.rs/ gradonacelnik.beograd.rs/ Prenela: A. K.
Bonus video: