Jordan i Saudijska Arabija učestvovali su u obaranju iranskih projektila koji su leteli ka Izraelu, iako te zemlje osuđuju izraelsko postupanje protiv Palestinaca, a Dojče vele objašnjava ko na koga može da računa u ovom komplikovanom regionu.
Iran je u noći sa subote na nedelju ispalio više od 300 raketa i bespilotnih letelica na ciljeve u Izraelu – kao odmazdu za navodni napad Izraela na iransku ambasadu u Damasku tokom koga je poginulo nekoliko osoba.
Saveznici Izraela stali su u njegovu odbranu: britanske i američke vazdušne snage pomogle su u odbijanju iranskih napada. I Francuska je očito učestvovala u tome, iako nije jasno da li su francuske jedinice ispaljivale rakete.
Veliku pažnju privukla je činjenica da su jordanske vazdušne snage pružile podršku Izraelu.
Susedna zemlja je naime otvorila je vazdušni prostor za izraelske i američke avione, a očito je i učestvovala u obaranju bespilotnih letelica koje su povredile suverenitet njenog vazdušnog prostora.
Napadi ojačali izraelsku poziciju?
Agencija Rojters izveštava da su stanovnici Jordana primetili veliku aktivnost u vazdušnom prostoru. Na društvenim mrežama kružili su snimci ostataka oborene bespilotne letelice na jugu jordanske prestonice Amana.
„Pored toga, zalivske države, uključujući i Saudijsku Arabiju, možda su igrale indirektnu ulogu, pošto su u njima smešteni zapadni sistemi za protivvazdušnu odbranu, vazdušni nadzor i mogućnost dopunjavanja goriva u avione – što je sve neophodno za tu operaciju“, piše britanski Ekonomist.
Neki komentatori su odmah slavili arapsko učešće, ističući da to dokazuje da Izraelci i Arapi mogu sarađivati i da Izrael nije sam na Bliskom istoku – kao što su istakli Anšel Pfefer, kolumnista liberalnog izraelskog lista Harec, i Mairav Zonšajn iz Međunarodne krizne grupe.
„Napadi Irana su iza Izraela okupili još više onih koji ga podržavaju iz celog sveta, uključujući uticajne arapske države koje su kritične prema izraelskoj ofanzivi na Gazu, ali ipak podržavaju odgovor na iranske napade dronovima“, rekao je Džulijen Barns-Dejsi, šef programa za Bliski istok i Severnu Afriku pri Evropskom savetu za spoljne poslove.
Jordan je jedan primer: tamošnja vlada ekstremno kritički gleda na postupanje Izraela u Gazi. Jedna od pet osoba u Jordanu, uključujući i tamošnju kraljicu, ima palestinsko poreklo i u proteklim sedmicama došlo je do sve većih protesta protiv Izraela.
Pikantan položaj Jordana
Istovremeno, Jordan deli granicu s Izraelom, nadzire džamiju Al Aksa i sveto brdo u Jerusalimu, jedno od najvažnijih mesta za muslimane, Jevreje i hrišćane, i sarađuje s izraelskim vlastima – uglavnom iza kulisa. No, i Sjedinjene Američke Države su važan saveznik te zemlje.
Jordan, stoga, mora izbalansirati suprotstavljene interese kako bi obezbedio političku stabilnost zemlje i njenu odbranu. Tamošnja vlada je brzo naglasila da je podrška Izraelu takođe akt samoodbrane.
„Neki objekti koji su prodrli u naš vazdušni prostor presretnuti su jer su predstavljali pretnju našem stanovništvu i gusto naseljenim područjima“, navodi se u izjavi vlasti. „Delovi (presretnutih objekata) pali su na našu teritoriju i nisu pričinili značajniju štetu.“
I Saudijska Arabija postupa slično kao i Jordan: Vlada nastoji da balansira interese s međunarodnim saveznicima i istovremeno vodi realpolitiku u vezi sa konfliktom u Gazi.
Saudijska Arabija je u periodu terorističkog napada Hamasa na Izrael bila u fazi normalizacije odnosa s Izraelom. U napadu je tada poginulo oko 1.200 ljudi.
Tokom kasnijih izraelskih vojnih operacija u Gazi je tokom proteklih meseci smrtno stradalo više od 33.000 ljudi. Saudijska Arabija je za sada obustavila proces približavanja Izraelu.
Saudijska vlada zagovara primirje u Gazi i kritikuje izraelsko postupanje u tom obalskom pojasu. Međutim, insajderi kažu da je Saudijska Arabija i dalje iza kulisa zainteresovana za poboljšanje odnosa s Izraelom.
Iran i zalivske države – višedecenijski konflikt
Bilo da su tokom vikenda delovali u interesu Izraela ili ne: Saudijci imaju mnogo drugih razloga da obaraju iranske rakete.
Već decenijama su Bliski i Srednji istok podeljeni duž religijskih i konfesionalnih linija. U zalivskim arapskim državama je većinsko sunitsko stanovništvo, dok je u Iranu većinski persijsko i šiitsko.
Države poput Iraka, Sirije i Libana su, međutim, multietničke, sa mješavinom šiita i sunita, kao i drugih religija i brojnih etničkih grupa. U meri u kojoj su Iran i zalivske države tamo pokušavale da prošire svoj uticaj, one su se našli između dve vatre.
Tu u igru ulaze oni koji zastupaju iranske interese i vode marionetski rat u ime Teherana.
Reč je o šiitskim organizacijama koje od Irana dobijaju finansijsku, vojnu, logističku i ideološku podršku. Među njima su jemenski pobunjenici Huti, savez pretežno šiitskih paravojski u Iraku, kao i politička i vojna krila Hezbolaha u Libanu.
Tu spada i Hamas, iako je u njegovim redovima najviše Palestinaca, koji su pretežno suniti.
I te grupe su bile uključene u napad ovog vikenda – ispaljivale su rakete iz Jemena, Iraka i Sirije na Izrael. U Iraku je, navodno, američka vojska koja je tamo stacionirana, prema nepotvrđenim izveštajima, oborila nekoliko ispaljenih raketa.
Nije sasvim jasno da li su Saudijci presreli rakete iz Jemena – za razliku od prošle godine, kada su neutralisali rakete Huta.
„Regionalni akteri – prvenstveno Saudijska Arabija i Jordan, koji su navodno presreli iranske dronove – tvrdiće da su morali da zaštite sopstveni vazdušni prostor“, istakao je Masud Mostadžabi, direktor programa za Bliski istok u američkom Atlanstskom savetu.
„Međutim, ako se napadi prošire u veći konflikt između Izraela i Irana, države u regionu koje se smatraju braniocima Izraela mogle bi postati mete i biti uvučene u regionalni požar“, navodi on.
„To što je mnogo toga u igri, moglo bi ih podstaći da posreduju između suprotstavljenih strana kako bi okončali konfrontaciju“, zaključuje ovaj stručnjak.
(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)
Bonus video: