Dovoljno je samo setiti se Milana Lučića, koji i danas igra hokej u NHL, zatim Pita Maravića, legende NBA lige, ili Bila Vukovića, velikana autosporta u SAD.
Jedan od onih čije se ime i danas sa poštovanjem izgovara u Americi bio je Saša Laković. Čovek koji je bio talentovan za sve sportove, igrao je u NHL ligi za Kalgari i Nju Džersi, a okušao se i na filmu i borilačkim veštinama.
Nažalost, za Sašu Lakovića se gotovo i ne zna u Srbiji. Možda je tome uzrok njegova tragična i prerana smrt, ili činjenica da hokej nije kao nekada popularan u našoj zemlji. A, život Saše Lakovića je za jedan dobar film.
Saša Laković rođen je 7. septembra 1971. godine u Edmontonu, u Kanadi. U porodici Srba iz Crne Gore. Njegovi roditelji Spasoje i Marša Laković emigrirali su u Kanadu iz Podgorice. Pored Saše, dobili su još tri sina - Vesa, Zorana i Miloša.
Saša Laković bio je ponosan na svoje srpsko poreklo i Kanadu kao zemlju u kojoj je rođen. Na desnom ramenu imao je veliku tetovažu srpskog grba, dvoglavog belog orla sa ocilima, na plavoj podlozi. Kada je završio karijeru uživao je da nosi trenerke i majice sa srpskim simbolima.
Saša je zavoleo hokej kao klinac, uživao je da bude napolju i sa dečacima iz kraja tera pak ili lopticu po ulici. Kada bi bilo lepo vreme, obuvao bi rolšue i opet igrao hokej. Igrao je u nižim ligama Kanade i teško je podnosio nepravdu, tako da je pesnicama rešavao probleme. Zbog toga je i dobio nadimak " Srpski pitbul", kasnije i "Hitmen" (ubica).
Tako je jednom u AHL ligi bio uvučen u tuču sa Berijem Potomskim iz koje je izašao kao pobednik. To se publici nije svidelo, jer im je Srbin prebio miljenika, pa su ga žestoko vređali. Saša Laković im je odgovorio na originalan način. Stao je na sve četiri i lajao na publiku kao pas.
Njegove odlične igre nisu prošle nezapaženo. U sezoni 1996/1997. debitovao je u NHL ligi, kada je postao član Kalgari Flejmsa. Samo godinu dana kasnije, potpisao je za Nju Džersi Devilse. Međutim, kratak fitilj i vruć temperament koštali su ga ostanka u najjačoj svetskoj ligi i bogatih ugovora. Iz tih vremena ostalo mu je prijateljstvo za ceo život, sa čuvenim kanadskim hokejašem Teoronom Teom Flerijem.
Saša Laković odigrao je samo 37 utakmica u NHL, da bi se posle toga vratio u niže šampionate. Igrao je hokej iz zadovoljstva sve do 2005. godine, kada je odlučio da se povuče. I danas zauzima visoko mesto u NHL, kao čovek sa velikim brojem kaznenih minuta, ukupno 397. Njegove brojne tuče sa mnogim hokejašima i danas se mogu naći na Jutjubu i imaju više stotina hiljada pregleda.
Navijači su obožavali Srbina rođenog u Kanadi. Za sportistu kao što je bio Saša Laković ovo je ponekad važnije od osvajanja trofeja i zarade miliona. Na ledu je bio ekscentričan, agresivan, retko se vraćao na klupu, a da nije nekoga razbio. Kao takvog su voleli i po tom stilu hokeja ostao je upamćen.
Veliku pažnju medija privukao je 23. novembra 1996. godine u meču između Kalgari Flejmsa i Edmonton Ojlersa. Jedan pijani navijač bacio je pivo iz svoje čaše na glavu pomoćnog trenera Flejmsa Gaja Lapointea. To je toliko iznerviralo Sašu Lakovića, da je odmah krenuo da preskoči staklo pokušavajući da se obračuna sa navijačem, koji se dao u beg. Saigrači su ga jedva zadržali, a Laković je suspendovan na dve utakmice zbog incidenta.
Posle profesionalne karijere Saša Laković se okušao u filmskoj industriji. Glumio je Borisa Mihajlova, kapitena hokejaške reprezentacije SSSR na Zimskim olimpijskim igrama 1980, u filmu "Čudo" koji je snimljen 2004. godine. U tom sportskom filmu glavnu ulogu igrao je čuveni Kurt Rasel.
I dok je pravio planove za filmsku industriju, snašla ga je teška bolest. Saša Laković je 12. oktobra 2016. javno objavio da mu je dijagnostikovan neoperabilni rak mozga i da su mu ostala samo tri meseca života. To je bio veliki šok za njegovu porodicu, suprugu i četvoro dece, roditelje, braću... Celokupnu javnost u Kanadi i Americi.
Da je bolestan, Saša je saznao sasvim slučajno. Imao je moždani udar dok je vozio svoj motor Harli-Dejvidson. Ruka je počela da se koči i tek posle nekoliko sati otišao je u bolnicu. Mislio je da će sve to brzo proći, ali bolest je bila podmukla i jaka.
Vrlo agresivni kancer Saši Lakoviću dijagnostifikovan je u poslednjoj fazi koja je neizlečiva. Usledile se teške hemioterapije. Iako su mu lekari dali tri meseca života, neverovatni Srbin izdržao je još toliko, kako bi bio u okruženju supruge i dece. Borio se dokle god je mogao, nije ustuknuo pred strašnom bolešću. Davao je intervjue i govorio o svojoj teškoj bolesti, šireći svest u društvu.
- Pre mesec dana mi je rečeno da imam tri meseca života. Sa rakom mozga svaki dan je blagoslov - napisao je Saša Laković na društvenim mrežama.
Kako je bolest uzimala maha, postao je nepokretan, ali ni tada nije želeo da bude na teretu svoje porodice, pa je zahvaljujući posebnom krevetu činio sve da olakša život supruzi i braći koji su brinuli o njemu. Poslednje trenutke života Saša Laković proveo je u Istočnom Vankuveru, uz svoje najmilije.
Preminuo je u bolnici 25. aprila 2017, sa 46 godina.
Kurir sport