VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: EU? Ne, hvala!
Iskreno, ne mislim da ima išta loše u tome što je Savet Evrope većinski izglasao da prihvata lažnu državu Kosovo u svoje naručje. Kao što ne mislim da ima išta loše u tome što nam Evropska unija nameće u poglavlju 35 uslov za naše dalje evropske integracije da prihvatimo tzv. normalizaciju odnosa s Prištinom u skladu s tzv. francusko-nemačkim planom, o kome bi inače tek trebalo da se razgovara, ali za EU on je amin i naš je uslov. Da uprostimo, od nas se traži da suštinski prihvatimo nezavisnost Kosova i njegovo članstvo u svim međunarodnim organizacijama, uključujući i Ujedinjene nacije. Smatram da je izvanredno to što je Nemačka kao glavna sila unutar EU mastermajnd rezolucije o tzv. genocidu u Srebrenici koja će se uskoro naći pred Generalnom skupštinom UN. Mišljenja sam da su to odlične stvari, jer kod nas u potpunosti razbijaju iluziju da ćemo ikada biti primljeni u naručje Evropske unije i da naš put ka članstvu zavisi od toga koliko smo se posuli fekalijama i sebe ponizili za briselske mrvice. Tvrdim da oni zaista nikada nisu ni hteli da nas prime, čak i kada bismo priznali nezavisnost Kosova i prihvatili da smo počinili sve moguće genocide ovog sveta, ni tada nas ne bi prihvatili u članstvo.
Lično, nikada za naš evropski put nisam mario ni pet para. Uvek sam bio protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju, s tim što sam, da budem krajnje iskren, bio protivnik da vodim aktivnu kampanju protiv ulaska jer objektivno nije postojao niti jedan integracioni proces koji bi Srbiji bio realna alternativa. Ujedno, po Srbiju nije dobro da ona bude okrivljena za prekid naših evropskih integracija, pa sam uvek razumeo Vučićevo balansiranje i kupovinu vremena. No, maske su pale, rukavice su skinute i sada je sasvim jasno da Brisel ne želi Srbiju, jer pred nju stavlja uslove koje nijedna druga država na kugli zemaljskoj ne bi prihvatila.
Razumljivo, takav potez imao bi prilične posledice, ne samo političke prirode već pre svega ekonomske. No, došlo se do zida, a glavom kroz zid se ne može. To vam je kao u situaciji kada se trudite oko neke devojke, ali ona živa neće za vas. Ne vredi što biste joj skidali zvezde s neba, što oko nje letite i obigravate, obasipate je poklonima i pažnjom, ako ona neće, to vam je amin. Možemo mi na glavi da dubimo, možemo čak i da pristanemo državu da ugasimo da bi oni srećni bili, ni tada nas ne bi primili. Mi smo za njih „mali Rusi“, neposlušni, nepokorni, nepredvidivi, zacementirani sa etiketom „loših momaka“. Uostalom, što bi nam opraštali oni na čija smo carstva ustajali i rušili ih? Takvi su željni osvete i baš sada, kada se osećaju tako silnima i moćnima, tu su da nas sahrane. Zato se ljudska prava nas Srba ne tretiraju kao ljudska prava drugih. Zato su naši životi u očima briselskih birokrata manje vredni. Zato je apsolutno poželjno ubijati i ranjavati Srbe na Kosovu i Metohiji, zastrašivati ih, dovoditi ih do neizdrživih životnih situacija koje će ih primorati da se sami isele. Zato se Srbi preklani u Podrinju od srebreničkih muslimana ne tretiraju isto kao ubijeni muslimani iz Srebrenice. Životi Srba su manje vredni, zapravo su bezvredni. E, baš zato što nas tretiraju kao da smo stoka i što na nas gledaju kao da smo divlje pleme kome oni navodno nešto čine time što nas posipaju izmetom svakog dana, jer valjda njihov izmet miriše pa bi trebalo da nam bude mio i drag ako ga po nama prospu, red je da se uzdignemo i da kažemo - dosta! Ne zanimaju nas vaše integracije, dalje ruke od nas.
EU? Ne, hvala!