Američki predsednik Džo Bajden snažno je podržao veću vojnu pomoć Ukrajini i Izraelu i humanitarnu pomoć Palestincima u Pojasu Gaze nakon što je predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson rekao da će to telo glasati o paketima finansiranja u subotu uveče.
Glas Amerike navodi da se Džonson nedeljama dvoumio oko raspisivanja glasanja o pomoći, a neki desničarski kongresmeni iz njegove Republikanske partije protivili su se većoj pomoći za borbu Ukrajine protiv ruske invazije i pretili da će pokušati da ga smene ako nastavi sa procedurom stavljanja ovih predloga pred članove Predstavničkog doma.
„Izrael se suočava sa napadima Irana bez presedana, a Ukrajina sa kontinuiranim bombardovanjem iz Rusije koje se dramatično pojačalo u poslednjih mesec dana", naveo je Bajden.
„Predstavnički dom mora da usvoji paket ove nedelje, a Senat bi to trebalo brzo nakon toga. Odmah ću ovo potpisati kao zakon da pošaljem poruku svetu: stojimo uz naše prijatelje i nećemo dozvoliti Iranu ili Rusiji da uspeju", istakao je predsednik SAD.
U članku koji je napisao za Volstrit džurnal, Bajden je verziju paketa pomoći Ukrajini i Izraelu koju je odobrio Senat nazvao „snažnom i razumnom“, dodajući da „ne bi trebalo više da bude talac male grupe ekstremnih članova republikanskog doma".
Bajnen je naveo da ruski predsednik Vladimir Putin „želi da potčini narod Ukrajine i apsorbuje njihovu naciju u novo rusko carstvo. Iranska vlada želi da zauvek uništi Izrael - zbriše jedinu jevrejsku državu na svetu sa mape".
On je rekao da će se oružje za pomoć Ukrajini proizvoditi u SAD, pomažući američkoj ekonomiji. Pokušavajući da ublaži zabrinutost nekih kolega demokrata koji se protive većem finansiranju izraelskog rata protiv ekstremističkog pokreta Hamas, Bajden je rekao da paket obuhvata „nastavak isporuka hitne humanitarne pomoći za narod Gaze“.
Džonson je rekao svojim republikanskim kolegama da će održati glasanje o tri odvojena paketa finansiranja za Ukrajinu, Izrael i saveznike SAD u Indo-Pacifiku, a da će se u četvrtom zakonu pozabaviti drugim spoljnopolitičkim prioritetima i bezbednosnim merama na granici SAD i Meksika.
Džonson je predložio da ekonomska pomoć Kijevu bude strukturisana po principu oprostivi zajmova i da postoji veći nadzor nad finansiranjem. Ali odluka da se čak dozvoli glasanje o pomoći Ukrajini, koja će verovatno proći uz snažnu podršku demokratskih poslanika, naljutila je populističke republikanske konzervativce u Predstavničkom domu.
Čak i za glasanje u subotu uveče, što je retkost, o merama finansiranja biće potrebna podrška demokrata u proceduralnim izjašnjavanjima pre nego što se razmotre paketi potrošnje.
Republikanska članica Kongresa iz Džorždije Mardžori Tejlor Grin zapretila je da će pokušati da iznudi izjašnjavanje o poverenju Džonsonu, ako nastavi sa glasanjem o pomoći Ukrajini. Drugi republikanac, predstavnik Tomas Masi iz Kentakija, rekao je da se pridružuje Grin i pozvao Džonsona da podnese ostavku.
„Ozbiljno se suprotstavljate republikancima time što nastavljate da donosite zakone koji zavise od demokrata“, napisala je Grin o Džonsonu na društvenoj mreži Eks.
Pokušavajući da zadovolji konzervativce, Džonson je rekao da će održati odvojeno glasanje o paketu bezbednosti granice SAD i Meksika koji obuhvata većinu zakona koji su republikanci u Predstavničkom domu već usvojili prošle godine, iako ga je Senat pod kontrolom demokrata odbacio.
Majk Tarner, republikanski predsednik Obaveštajnog odbora Predstavničkog doma, i Džim Hajms, vodeći demokrata panela, objavili su u utorak zajedničko saopštenje u kojem se navodi da su na poverljivom brifingu obavešteni da postoji „kritična potreba“ da se obezbede sredstva za Ukrajinu ove nedelje.
„Sjedinjene Države moraju da se suprotstave Putinovom agresivnom ratu sada, jer je situacija Ukrajine na terenu kritična“, naveli su on i u saopštenju.
Na odvojenom saslušanju u sredu, čelnici Pentagona su svedočili da je Ukrajini i Izraelu očajnički potrebno više vojnog oružja. „Već vidimo kako stvari na bojnom polju počinju da se menjaju u korist Rusije“, rekao je američki sekretar odbrane Lojd Ostin.
(Kurir.rs/Glas Amerike/Preneo: N. V.)