U dva dana, dva godišnja doba. Letnje temperature zamenila je kiša, a u nekim krajevima Srbije i sneg. Kako ove promene utiču na naše zdravlje?
"Od kada je došlo do nagle promene vremena povećan je broj bolesnika svih uzrasta. Kada su kardiovaskularne bolesti u pitanju najviše je hroničnih bolesnika, pre svega onih koji pate od hipertenzije i akutnog koronarnog sindroma", kaže prof. Predrag Mitrović.
Nije samo reč o kardiovaskularnim bolestima, zabeležen je i povećan broj moždanih udara i respiratornih problema.
"Čitav naš organizam pati kada je brza promena vremena u pitanju. Naše telo se ponaša po svim zakonima fizike i pokušava da kompenzuje. Kako je povećan spoljni pritisak, naš organizam pokušava tome da se suprotstavi. Dinamika krvnih sudova je da se šire i skupljaju u zavisnosti od spoljnog pritiska, zbog čega dolazi do povećanja ili spuštanja krvnog pritiska. To se isto dešava i u samom srčanom mišiću“, navodi Mitrović.
Da je reč o svim uzrastima govori činjenica da najmlađi pacijent hospitalizovan ima 21. godinu, a došao je sa izuzetno visokim pritiskom od 210 sa 120. Sa druge strane, najstariji pacijent koji se javio zbog tegoba prethodnih dana ima više od 90 godina.
Proteklih godina sve je veća grupa pacijenata meteoropata.
"I ranije su postojali ljudi koji burno reaguju na promene vremena, ali je sada ta populacija mnogo veća i uglavnom su to ljudi uzrasta od 42 do 55 godina. To je populacija koja je dinamično uključena u život – više se nerviraju, više se kreću, izlaze iz jedne u drugu sredinu – što sve povećava rizik", ističe Mitrović.
Savetuje ljude da dok traju promene vremena ostanu što više mogu u zatvorenom, jer je promena pritiska unutra mnogo sporija nego napolju. Apeluje i da se svako ko oseti bilo kakve tegobe obavezno javi lekaru.
(Kurir.rs/RTS)