Bio je 4. mart 1997. godine. U kuhinji stambene zgrade jedan od dvojice izvršilaca je pucao u glavu Viktoriji Krošlin (17). Devojčica nije umrla odmah, već tek oko 22.30, posle duge agonije.
Njena majka, Helena, koja je bila podstanar kod porodice Poharc,ubijena je nedaleko od kuće, takođe hicem u glavu.
Najduže su mučeni vlasnici kuće, Frančiška Poharc i njen suprug Štefan, za koga se navodi da je bio meta brutalnog čina, jer je kod kuće navodno imao primamljivu svotu novca, što je počinilac tražio.
Štefan je najpre pogođen u levu butinu u kuhinji kuće, nakon što mu je žena već ubijena, pa je bosonog i vezan lisicama odvučen u pomoćnu zgradu, gde se i njegov život završio hicem u glavu.
Punih 27 godina nakon ovog zločina, jedini zvanično optuženi, Kristijan Kamenik (51) pravosnažno je oslobođen svih optužbi za ovo brutalno četvorostruko ubistvo u Tekačevu, odlučilo je veće Višeg suda u Celju koje je odbilo žalbu tužioca na oslobađajuću presudu za jedan od najvećih zločina ikada počinjenih u Sloveniji.
Tužilac je za svaki oduzeti život tražio po 15 godina zatvora. Kristijan je jedini protiv koga je tužilaštvo podiglo pravosnažnu optužnicu kojom ga tereti za učešće u ovom stravičnom činu koji očigledno nikada neće dobiti epilog.
Kristijanu Kameniku je prvi put suđeno 1997. godine, jer je kako se navodi, pucao u Štefana Poharca (73), njegovu suprugu Frančišku (75) i njihove podstanare, Helenu Krušlin (36) i njenu ćerku Viktoriju (17), u Tekačevu 4. marta 1997. godine.
Tužilaštvo je optužilo Kamenika da ih je ubio zajedno sa nepoznatim saučesnikom iz, kako se navodi, ličnog interesa.
U decembru 1999. godine osuđen je na 20 godina zatvora, ali 2 godine kasnije, Vrhovni sud je ukinuo presudu. On je na ponovljenom suđenju oslobođen optužbi, ali su više sudije ukinule i ovu presudu. Treće suđenje počelo je 2007. godine, ali je prekinuto, jer je Kamenik u međuvremenu bio zatvoren u inostranstvu zbog trgovine drogom - u Srbiji, Hrvatskoj i Italiji.
Veće Okružnog suda u Celju je u junu prošle godine po drugi put oslobodilo Kamenika optužbe.
Sud je ispitao dokaze koji su ostali u spisu nakon 26 godina i zaključio da nijedan od njih ne dovodi Kamenika u vezu sa mestom zločina niti ga dovodi u vezu sa ubistvima.
“Čak i da se pokaže da su neke od izjava svedoka istinite i istinite, nema materijalnih dokaza koji bi potvrdili da je Kamenik zaista bio na mestu zločina. Takođe, na mestu zločina nije pronađen niti jedan biološki trag krivičnog dela, koji bi pripadalo okrivljenom”, objasnila je prošlog juna sudija Alenka Jazbinšek Žgank.
Definitivno oslobođen
Tužilac Gorazd Kacijančič se žalio na oslobađajuću presudu zbog, kako je smatrao, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, ali nije uložio žalbu Višem sudu.
Oslobađajuća presuda je time pravosnažna. Kamenik se trenutno nalazi u pritvoru u Mariboru nakon što su ga specijalci uhapsili krajem januara ove godine na području Slovenske Bistrice, gde sada živi, i zaplenili kilogram kokaina.
On sam sve vreme insistira da nikada nije bio u Tekačevu i da nije poznavao žrtvu.
Jedan od najstrašnijih zločina u Sloveniji tako će po svemu sudeći ostati neistražen, a za smrt četiri osobe niko neće odgovarati.
Kurir.rs/24ur.com