Jadovno je bio ustaški koncentracioni logor za masovno istrebljenje Srba i Jevreja u NDH za vreme Drugog svetskog rata, a ono što je posebno jezivo u vezi sa tim logorom su jame u koje su 1941. živi ljudi bačeni da umru. Neki su stradali usled povreda zadobijenih od pada, a neki su umrli kasnije od gladi, žeđi, povreda...
Bilo je i onih koji su čudom preživeli. To je bio slučaj i sa jednom ženom koja je pred kamerama ispričala svoja stravična iskustva iz jame u kojoj je provela oko 20 dana, a segment iz emisije je postao viralan na Tik Toku i drugim društvenim mrežama.
- Strpali su nas u pećinu, a onda iz pećine familiju po familiju, gonili u jamu. Uzeli su zaovu i kažu joj: "Pi*** ti materina, nećeš ti uteći". Uhvatiše je dvojica u baciše je dole. Ja sam sama skočila - ispričala je ona, prisećajući se da se okretala dok je padala.
- Pala sam na neke kamenje. Cipele su mi bile na nogama, a kada sam pala, nisam imala ništa. Samo čarape. Noge su mi bile slomljene i imala sam ranu na desnoj nozi. Prislonila sam se uza zid - veli.
Ljudi su padali u jamu jedni na drugi. Zapomagali su, uplašeni i zgroženi svojom sudbinom.
- Ljudi padaju kao na đubrenjak i zapomažu: "Ajme mene, majko moja, jadan ti sam, izvadi me!". Ko će te izvaditi? Bog? - pita ona ogorčeno.
Kada su ih strpali sve u jamu, bacali su na njih bombe i kamenje:
- Kada je palo veče, skupili smo se jadni kao kvočka oko pilića. A onda su troje izvadili. Kažu: "Daj, ajde, izađite. Ponesite satove i para", šta ja znam. I izvadu jednu curu i još dva muška i onda ih pobiju i vrate ih dole. A, onu curu su silovali, kasnije su je golu bacili nama. Mi jadni onda ušutili, nismo ništa smeli.
Mnogi su umrli, a među njima puno dece. Voda je najviše falila. Pili su mokraću. Baka je tada bila trudna.
- Bila sam trudna. Rodim dete mrtvo, nije bilo vreme da se rodi...
A onda na ljude koji su kao u grobu živeli navališe vaši i crvi.
- Ustanem pa samo tresem sa sebe, a crvi gmižu po kecelji i nogama. Smrdeli smo, pitaj boga dokle smo smrdeli...
Jadovno je bio ustaški koncentracioni logor za masovno istrebljenje Srba i Jevreja u NDH za vrijeme Drugog svjetskog rata. Logorom je zapovjedao Juco Rukavina i bio je prvi od 26 koncentracionih logora u NDH. U kompleks logora Gospić - Jadovno - Pag, čije je formiranje okončano 24.juna 1941, dovodeni su, a potom tu i ubijani, Srbi i Jevreji sa čitave teritorije Nezavisne Države Hrvatske.
Dakle, tu nisu stradali samo Srbi iz Like i meštani okolnih sela, kako se često pogrešno misli. U velebitskim jamama, na kamenitim obalama Paga i morskim dubinama u blizini tog ostrva surovo su skončali brojni Srbi i Jevreji iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, ali i Srema. Logoraši su na Velebit i Pag stizali iz kaznionice u Gospiću, preko sabirnih centara Ovčara i Stupačinovo, a gospićka železnička stanica bila je mesto na koje su, vagonima za stoku, dovoženi iz svih delova NDH. Za 132 dana postojanja, od 11. aprila do 21. avgusta 1941, taj put pakla prešlo je 42.246 muškaraca, žena i dece. Na najsurovije nacine likvidirano je 40.123 ljudi.
Oko 2.000 onih koje nisu stigli pobiti zato što ih je u tome sprečila italijanska vojska, ustaše su transportovale u logor Jastrebarsko, a potom u tek osnovanilogor Jasenovac. Mesto logora je ostalo neistraženo posle rata zbog dubine jama u koja su tela bacana i činjenice da su posleratne jugoslovenske komunističke vlasti neke od njih bile zatrpale betonom. Nova mesta sa ostacima skeleta su otkrivena tokom 1980-ih.
Ceremonije komemoracije u čast žrtava logora od 2009. organizuju Srpsko narodno veće, jevrejska zajednica u Hrvatskoj i mesni antifašisti, a 24. jun se u Hrvatskoj od tada obeležava kao Dan sećanja na logor Jadovno. Spomenik žrtvama ubijenim u logoru je podignut 1975. i stajao je petnaest godina pre nego što je uklonjen 1990. godine. Replika prvobitnog spomenika je napravljena i otkrivena 2010, ali je nestala 24 sata po otkrivanju.