Osvanu i subota, dan za kulturu, koji ćemo ovog puta posvetiti promociji knjige upriličene u Maloj sali Kolarčevog narodnog univerziteta, sigurnoj kući za predstavljanje proser-uradaka nacionalnih mejnstrimdžija, „najmudrijih srpskih glava“ i „moralnih gromada“.
Kuriozitet ove promocije je to što - verovatno prvi put u istoriji Kolarca - zvezda večeri na bini - kažem „na bini“, jer je bilo i većih zvezda večeri i u publici - nije bio Srbin sa dna kace, nego „pošteni Alabanac“, Dritan Abazović, koji se, između ostalih aktivnosti, odao i pisanju filosofskih studija.
Naslov knjige, koja je privukla veliku pažnju Kolarčeve publike - Kritika globalne etike - gordo zvuči. Da li sam je pročitao? Ne! Nameravam li da je pročitam? Takođe ne! Zašto? Zato što je već u naslovu - Kritika globalne etike - sadržan luping globalnih razmera, jer pisati kritiku globalne etike u dlaku je isto što i pisati anatomiju globalnog dupeta, starijeg brata naše kolektivne bulje.
Ako knjigu nisam pročitao, pročitao sam na nekom portalu tzv. blurb iz pera N. N. autora, u kome piše, citiram: „U ovoj knjizi, dr Dritan Abazović tretira problem politike i etike - iz te perspektive detaljno analizira i kontekstualizira istorijske i aktuelne kompleksne teme koje obuhvataju istoriju političkih ideja, političku filozofiju, sociologiju, nacionalizam i globalizaciju. Posebno, kako već naslov sugeriše, naglašava etički problem globalizacije, ulogu, ali i potrebnost etike u politici, jer bez etike i čuvanja prava i slobode, proces globalizacije može postati opasan.“
Neki cinik bi se zapitao: da nije mnogo mačku goveđa glava? Jeste, ali Dritan voli da radi na veliko. No, dobro. Neka cveta hiljadu cvetova, što reko Deng Sjaoping. Uostalom, glavna zvezda večeri i nije bio kritičar globalne etike Abazović, nego publika. Moja neznatnost je u jednom svom romanu pisala o književoj večeri koja je otkazana zbog bolesti publike, ako bi sada ponovo pisala takav roman, sigurno bi napisala da je Dritanova promocija održana zbog promocije publike.
Šareno drujstvo - nije tipfeler, „drujstvo“ je prava reč - koje se okupilo u Kolarcu činio je krem de la krem svih čaršija i svih mahala beogradske Megakasabe, a „interesovanje“ je - izveštava Rotopalanka - bilo toliko da su „mnogi ostali van sale“ (zašto Kolarčev menadžment nije postavio video-bim). Možda bi prigodom izlaska sledećeg Abazovićevog kapitalnog dela promociju trebalo zakazati na stadionu Crvene zvezde.
Za mene će ostati večna misterija šta je to u Dritanovoj knjizi - ili tačnije: u Dritanu - što je uspelo da ostvari vekovni srpski san o nacionalnom jedinstvu, doduše u malom, pod Kolarčevim krovom, ali od nečega se mora početi.
Visoki SNS-ovi dužnosnici, rame uz rame s Biljanom Stojković i admiralom Zelenovićem, akademici sedište do sedište s bokserima, mora da je Porfiriju, koji je sedeo u centralnoj loži, bilo puno srce. Falio je samo Matija i oni njegovi omladinci da Dritana na ramenima odnesu u restoran „Franš“.