Maštala je da postane filmski reditelj i čekajući zrelost koja joj je za to bila potrebna, voditeljka Danijela Pantić postala je televizijsko lice. Kvizovi su joj se lagano nametnuli kao značajno mesto pred kamerom, što je ostalo i do danas. Skoro pune četiri godine voditelj je "Mozaika" na Kurir televiziji, gde je od njenog osnivanja.
U međuvremenu, ostvarila je i svoje snove na Fakultetu dramskih umetnosti, gde je završila doktorat, ali televizije se ne odriče. O tome kako se danas oseća pred kamerama, šta se promenilo u njenom kvizu, a šta u njoj samoj, Danijela govori za TV Ekran.
Vodite li "Mozaik" sa istim žarom kao pre skoro četiri godine, kada je krenula s radom Kurir televizija?
- Sad i sa većim! Izazov je biti na ekranu toliko dugo i biti uvek inspirativan, zabavan, zanimljiv... To je već ideja kako da pobedim sebe i da nađem način kako da sebi budem bolja danas nego što sam bila juče. Inspiriše me i konkurencija i rado pogledam druge kvizove i svoje koleginice. Uvek rado podelimo iskustva s kviza i lepo se ispričam sa Aleksandrom Gudelj, Milicom Gacin i Marijom Klibardom kada ih sretnem. Volim da ćaskam s takmičarima pre emisije i da njihove reči integrišem u najave, jer i njima je kviz deo svakodnevice, oni žive kviz.
Osećate li se posebno jer ste od početka na ovoj televiziji?
- Da, divno je videti kako zajedno rastemo ili, kako to kažu na Kuriru, jači smo. Menjali smo se svi, i kviz, i tim, i Kurir, i ja, naravno. Imamo cilj i veliki izazov, isto koliko i strast i želju da uspemo. Ali ono što put ka uspehu čini važnim nije sam cilj, već put do cilja.
Mora li svaka televizija da ima svoj kviz koji joj je u neku ruku zaštitni znak? U čemu leži popularnost ove forme?
- Očigledno je da kvizovi danas zauzimaju važan deo zabavnog programa, koliko su to serije za igrani program. I svi mi pratimo publiku koja voli kvizove i želi ih na ekranu. S druge strane, i svi mi koji vodimo kvizove postajemo prepoznatljivi po njima, ujedno i kvizovima dajemo deo sebe i svog života i postajemo njihova zaštitna lica. Na primer, i "TV Slagalica" je u početku imala nova, mlada i neafirmisana lica. Danas kvizove vode poznata lica, što pokazuje koliko su važan deo programa. Voditelji daju lični pečat kvizu i svoju energiju, ja volim da komunikacija bude spontana, ponekad napravim neki geg, šalu, zabavnu situaciju, a vidim i da gledaoci to žele.
Volite li vi da gledate kvizove?
- Da, veliki sam ljubitelj stalnog rasta, razvoja i učenja i rado se igram i učestvujem u kvizovima na mrežama.
Zbog čega biste budućim takmičarima preporučili da se prijave baš za "Mozaik"?
- Zato što je to najbolji i najbrži način da se zabave, provere svoje znanje i nauče nešto novo. Igre pokrivaju različite oblasti: od matematike, reči, geografije, istorije, biologije...
Zašto se žene ređe prijavljuju?
- To je odlično pitanje na koje sam i sama tražila odgovor. I obradujem se kada nam u kviz dođe takmičarka, jer ne dolaze često. Razlozi su razni, ali uglavnom se svode na stid, strah od neuspeha i strah da ne ispadnu smešne. Nedavno, kada sam se priključila na jedan vebinar za ženski koučing u jednom američkom centru, čula sam kako je žena koja vodi seminar 20 godina istraživala sličnu temu zašto su žene nesigurne u svoje znanje i u sebe. Barijere koje one danas imaju na skoro svim poljima, a koje muškarci uglavnom nemaju, zapravo su kulturološko pitanje koliko i pitanje dominacije muškog društva. Žene neće reći nešto ukoliko nisu 95 odsto sigurne u odgovor, za razliku više od 50 odsto muškaraca koji nemaju taj problem.
Mnoge takmičare poznajete godinama, jeste li se s nekima i sprijateljili?
- Da, mnogo je poznatih takmičara koji vole da ponovo oprobaju sreću u kvizu i obradujem se kada ih vidim. Ispričamo se svaki put pre snimanja, kao da smo se juče videli. Zanimljivosti danas brzo postaju viralne i možete ih videti na mrežama. Nedavno smo, umesto kovrdžavog bišona, dobili u odgovorima kovrdžavog pitona. Slatko sam se ismejala da su mi suze pošle na oči.
Otkud vaša ljubav prema televiziji?
- Komunikacija je moja velika ljubav koju biram kroz studije, sve poslove, naučne radove, koučing, knjige... Moja prva velika ljubav su film i filmska režija. Međutim, pošto nisam mogla da upišem FDU tako rano, televizija je bila alternativa. Naravno, planirala sam da jednog dana ipak upišem FDU i završim režiju, no televizija mi je ušla pod kožu i tek sam prošle godine završila svoju priču na FDU, kada sam doktorirala na odseku za teoriju dramskih umetnosti, medija i kulture. Eto kako privremena rešenja postanu trajna.
Kako vam danas, nakon toliko iskustva i saradnje s mnogim doajenima televizije, ona izgleda kao medij?
- Mnogo smo se promenili, i mi i naši mediji. Danas su svi mediji u mobilnom telefonu i gledaoci su ujedno i zvezde. Vidite kako su krenule društvene mreže, od influensera, makroinfluensera, na mini, a sada nano... Kod novih generacija mnogo su veći kriterijumi za program ili zabavu koju će gledati, jer im je sve dostupno. Rodili su se uz ekrane, medije, mreže i postali zvezde tih društvenih medija od prvog dana. Naravno, ne svojom voljom. Ali prihvatili su ih kao što smo mi prihvatili olovku i loptu za igru i rad. Ipak, s druge strane, kada je reč o voditeljima i poznatim licima, čini mi se kao da su kriterijumi toliko rastegljiv pojam da se često i izgube u emitovanju.
Televizija se onima koji nisu na njoj čini moćnom, a onima koji na njoj rade običnom. Jeste li vi svesni da to ipak nije obično radno mesto?
- Trebalo je vremena da to prihvatim. Oduvek mi je bilo drago i lepo da komuniciram s ljudima koji me prepoznaju na ulici. Sećam se, kada sam putovala po Srbiji snimajući serijal "Put pod noge", ljudi su mi se svuda javljali. U Prijepolju sam doslovno upoznala svaku osobu koju sam srela! Divni ljudi.
Smatrate li sebe neobičnom osobom, jer tako delujete kao neko ko se porodio kod kuće, vegan je?
- Dugo sam se pitala zašto se ne uklapam u prosek i dugo mi je to bio "teret". Sada mi je jasno da je to moja prednost i moj način života na koji imam potpuno pravo kao i svako drugi. S vremenom, a to je lepota godina koje prolaze i rada na sebi, prestanete da mislite šta će drugi reći ili misliti o vama i zapravo tek tada počinje pravi život - život sa svrhom. Nedavno sam slušala Džima Rona, motivacionog govornika i veoma uspešnog trenera za lični rast i razvoj, koji kaže da ne treba ići tamo gde ide 97 odsto ljudi, već treba naći svoj put, promeniti navike, govor, pravac...
Šta čini vaš savršen mozaik života?
- Moja porodica, mir i harmonija koju imam u sebi dok živim svoju svrhu i radim stvari koje volim, dok pišem i delim znanja koja imam.
Bonus video: