Nikšićanin Brano Mićunović, koji je sinoć preminuo, već duže vreme važio je za nedodirljivog i kontroverznog crnogorskog biznismena, a kakva je njegova reputacija svedoči i to što je ušao u moderne narodne izreke.
Pre nego što su svi pričali o škaljarcima i kavčanima Crnom Gorom, a i šire govorilo se “Kuda Zeta rijeka teče? Ona teče kuda Brano reče!”.
Pojedini poznavaoci društvenih prilika u Crnoj Gori Mićunovića označavaju kao gospodara Crne Gore iz senke koji ima svoju “vojsku”. Tvrdili su da je opasan i da se bez njegovog odobrenja ne može završiti nijedan ozbiljniji posao iz sive zone i da njegovo ime ne treba ni pominjati. O tome svedoči još jedna izreka koja se odomaćila u narodu: “Nema kralja nema Tita, sad se ođe Brano pita”.
Podsećamo, pre nekoliko godina je celim regionom odjeknula kao bomba vest o Mićunovićevom hapšenju. On je lišen slobode u okviru kompleksa hotela “Splendid”, gde se nalazi i jedna od njegovih kockarnica, zajedno sa još nekoliko telohranitelja. Tom prilikom pronađena su dva pištolja i određeno mu je zadržavanje do 72 sata, piše Republika.
Branislav Brano Mićunović je rođen 1953. godine u Nikšiću, i bio je oženjen Svetlanom sa kojom ima sina Đorđa i ćerku Andreu.
Mićunović je u mladosti trenirao boks i bio pripadnik elitne 63. padobranske brigade nekadašnje JNA. Sa grupom sugrađana sedamdesetih godina se zaputio za Novi Sad, gde je studirao ekonomiju i bio nerazdvojan sa Nikšićaninom Ratkom Butorovićem, vlasnikom FK "Vojvodina".
Na fakultetu se nije dugo zadržao, a put ga je odveo preko granice, gde su glavnu reč vodili ljudi sa ovih prostora: Vlastimir Vlasto Petrović, Dragan Jokso Joksović, Slobo Grbović, Dado Cerović, Ratko Đokić.
Ime Brana Mićunovića se prvi put dovelo u vezu sa nekim krivičnim delom kada je u Nemačkoj ubijen Stjepan Đureković 1983. godine, bivši direktor marketinga "INE". Njegovu likvidaciju, je navodno, organizovao lično Stane Dolanc, nekadašnji major KOS-a, ministar jugoslovenske policije i predsednik Saveta za zaštitu ustavnog poretka.
Iako se spekulisalo, nikada nije dokazano da iza te likvidacije stoje Mićunović, njegov kum Đorđe Giška Božović, Dragan Joksović, Ratko Đokić i Ranko Rubežić.
Poslednje godine 20. veka je proveo u Spužu, jer je osumnjičen za ubistvo. Optužbi je oslobođen, zajedno sa svojim prijateljem Zdravkom Lopušinom, da je u okrobru 2000. godine ubio Nikšićanina Radovana Kovačevića. Mićunović je bio vlasnik kockarnice u hotelu "Podgorica", gde je izbila krvava svađa. Na teret mu se stavljalo da je ispred Kliničkog centra u Podgorici, na do tada nezabeležen način, iz pištolja ubio ranjenog Kovačevića. Novinska fotografija sa suđenja bila je jedina prilika da šira javnost vidi kako uopšte Mićunović izgleda.
Kurir.rs/Informer