Glumac Đorđe Erčević deo je ekipe "Sablje", jedne od osam serija iz celog sveta koje su odabrane za ovogodišnju glavnu takmičarsku selekciju Kanskog festivala za ovu vrstu programa. Nakon uspeha na jugu Francuske, i domaća publika čeka premijeru ove ekranizacije priče o pokojnom premijeru Đinđiću, a jedan od protagonista, pred kojim je i premijera filma "Mama" u režiji Nikole Ležaića, ipak smatra da u njegovom profesionalnom životu ono najbolje tek dolazi.
- Imao sam sreće da na početku karijere igram u velikim ostvarenjima kakva je serija "Jelena" Andreja Aćina, posle koje su se nizale manje i veće uloge. Radio sam s Radošem Bajićem u serijama "Selo gori, a baba se češlja", "Ravna gora" i "Psi laju, vetar nosi", a sarađivao i s Đorđem Balaševićem u filmu "Kao rani mraz" - počinje Đorđe koji je u ostvarenju "Unutra" imao glavnu ulogu, a zapaženu rolu i u seriji "Vreme smrti".
Glumac dodaje da je najvažnija osobina svakog uspešnog glumca sposobnost da kontroliše sopstvena osećanja, ali i da se usavršava u mnogim veštinama poput raznih vrsta scenske borbe, mačevanja, jahanja, akrobatike...
- Za potrebe serija "Ravna gora" i "Vreme smrti" morao sam da naučim da jašem konja. Mačevanje sam već savladao prilikom snimanja nekih dečjih serija, ostalo je još samo da se oprobam u borilačkim veštinama - kaže kroz smeh i otkriva kako se bori protiv treme.
- Ona je uvek tu, nekada je manja, pa je čak i korisna i kreativna, ali u javnosti može biti veliki problem. Najvažnije je da vam usta ne budu suva, a kada počne snimanje i uđete u priču, više i ne razmišljate o tome - iskren je Đorđe dok otkriva gde pronalazi inspiraciju za svoje likove.
- Kada pripremam novu ulogu, mnogi ljudi iz moje okoline mi padaju na pamet, ali tada postoji bojazan da će se to pretvoriti u imitaciju, što mi nije cilj. Zato se na kraju sve obično svede na prilagođavanje datim okolnostima. Ne razmišljam tada šta drugi misle, da li im je moj lik dovoljno zanimljiv, intrigantan. Režiser Slobodan Šuljagić rekao mi je jednom da sam ja holivudski tip glumca i da je dovoljno da se pojavim u kadru i izgovorim svoj tekst - priča Erčević i dodaje da je gluma za njega sve u životu, a u isti mah zanimanje koje mu omogućuje da plati račune.
- Gluma se uglavnom definiše kao prilagođavanje raznim životnim situacijama. Za nju je bitan talenat, ali je istrajnost možda još važnija. Nema svako tu mogućnost da ga porodica finansijski podržava ili da mu privatni biznis pomaže da prebrodi vreme između dve uloge. Posredi je maraton koji treba izdržati. Biti i opstati u ovom poslu nije lako, i u tim situacijama važno je da imate nečiju podršku, a u mom slučaju to je porodica - iskren je Đorđe, koji iz tog razloga priželjkuje stalni pozorišni angažman, jer matično pozorište glumcu pruža sigurnost.
S kolegom Žarkom Stepanovim i pod pokroviteljstvom CEBEF sprema duodramu "Zoološka priča" Edvarda Olbija u režiji Tihomira Stanića, koja će biti izvedena na leto u okviru Teatrijuma.
Za kraj razgovora glumac otkriva svoju veliku želju. - Da se ponovo vratim Đorđu Erčeviću, onakvom kakav je nekada bio, dosledan svojoj istini i svojim snovima. Moj jedini cilj uvek je bio opstati i ostati u glumačkoj priči u vlastitoj zemlji, bez pomisli o povlačenju. Čekam svoje uloge da me odaberu, da uđem u kadar i izgovorim svoj tekst - zaključuje Đorđe.
(TV Ekran / Žaklina Milenković)
Bonus video: