Interventni kardiolog dr Dalibor Dragišić u KBC "Dragiša Mišović" istakao je da nagla promena vremena generalno utiče na krvne sudove i da se usled takvih vremenskih prilika neretko događaju hipertenzivne reakcije, ali i tromboze.
Kako su mediji ranije pisali, najmlađi pacijent koji je ostao na lečenju zbog visokog pritiska ima samo 21 godinu i izmeren mu je pritisak 210/120, a nedavno smo imali i da je devojka od samo 22 godine imala srčani udar. Kako kaže dr Dalibor Dragišić, ta visina pritiska može da dovede do ugrožavanja života.
- Takve visoke vrednosti pritiska se nazivaju hipertenzivnom reakcijom. Ovde je dosta zanimljivo što je pacijent izrazito mlad i to obično vidimo oko dosta starijih pacijenata. Ovde ne znam detalje o čemu se radi, ali takvo stanje može da bude životno ugrožavajuće i zahteva akutno zbrinjavanje u nekoj državnih ustanova - kaže dr Dragišić.
Nagle promene temperature u toku jednog dana mogu uticati na krvne sudove, ističe interventni kardiolog.
- U ovom periodu i nije tako problematično. Recimo, kada je zimi jako hladno i vi ste u stanu gde je 25°C, a napolju je - 10°C. To je ogromna temperatura. Tada pacijenti često dobijaju bol u grudima, tada dolazi grčenje krvnih sudova. Leti ćemo češće imati širenje krvnih sudova na visokim temperaturama. Tada se često dešavaju kolapsi, jer pacijenti imaju nizak pritisak - kaže dr Dragišić.
U slučaju infarkta treba reagovati što pre
- U slučaju infarkta što kraća reakcija, to bolje. Prvo je bitno da pacijent prepozna simptome i da što pre pozove Hitnu pomoć. Hitna pomoć se brzo odaziva na pozive za bolu u grudima, pošto je to kod njih crveni poziv. Od tog momenta postavljanja dijagnoze infarkta je bitno definisati vreme koje je potrebno da pacijenta lečimo na neki konzervativni način ili će da ide u angiosalu da dobije stent - objašnjava dr Dragišić.
Kada je u pitanju infarkt, sistem je organizovan tako da se gubitak vremena svede na minimum.
- U tom akutnom infarktu vreme je jako bitno, da bi se spasio taj srčani mišić. Što je duži protok vremena, veća šteta se čini srčanom mišiću. To su stvari gde se greške ne tolerišu i gde su brze odluke jako važne - objašnjava dr Dragišić.
Ljudi se naviknu da žive sa pritiskom od 150
- Ljudi se naviknu da žive sa pritiskom 150, 160 sa 90, 100! Ali to je bolest koja ne boli dugo godina, a kada zaboli već je kasno! Najčešća komplikacija tog povišenog pritiska je u stvari infarkt srca ili moždani udar. Najčešći su naši pacijenti ti koji su nekada imali pritisak, čak su se možda nekada i javili, i lečeni su. Onda su taj pritisak doveli do nekih normalnih vrednosti i smatrali da su se izlečili. I onda nam posle nekih desetak godina dolaze kao ti hitni slučajevi u angiosalu. Jako je bitno voditi računa o pritisku i visini masnoća u krvi, kao i o prisustvu šećerne bolesti. To su sve faktori rizika za srčani i moždani udar - kaže dr Dragišić za "Prva TV".
Kurir.rs/Blic
Bonus video: