Direktni napad Izraela na iranski konzulat u Siriji prisilio je Iran da reaguje i uzvrati. Bilo je potpuno očekivano i da će uslediti izraelski odgovor.
Kako danas stvari stoje, nijedna strana ne želi da pređe crvene linije i krene u otvoreni rat jer bi to dovelo do nezamislivog nereda na Bliskom istoku, što realno ne odgovora ni Irancima ni Izraelcima.
Izrael je odgovorio na nedavni iranski napad gađajući ciljeve unutar Irana. Na meti je bilo područje blizu grada Isfahana u središnjem delu zemlje gde se nalaze nuklearna postrojenja.
Posle decenije tajnih operacija i napada, Iran i Izrael su prešli u otvoreni sukob koji više niko i ne skriva. Ovi sukobi su deo šire eskalacije od izbijanja rata u Gazi prošle godine, dok je neprijateljstvo između dve zemlje odavno ukorenjeno.
Nesporazumi, neslaganje i nervoza između izraelskog premijera Netanjahua i američkog predsednika Bajdena postaju sve ozbiljniji.
Do danas Bajdenova upozorenja nisu imala nikakvog efekta niti su uticala na Netanjahua da promeni pristup u ratu, tako što će početi da vodi računa o civilima i zaustaviti stradanja u Gazi. Bajdenov prekor, pritisak i diplomatska ofanziva, takođe, nisu uticali na Netanjahua da počne da razmišlja o rešenju dve države.
Tačno je da je izraelski lobi u SAD prejak i da njemu trenutno ne odgovora da se prekine sukob. Ipak to ne može biti opravdanje za zemlju poput SAD.
Bajden je na domaćem terenu suočen sa ogorčenim demonstrantima koji zahtevaju prekid vatre ili obustavu isporuke američkog oružja Izraelu. Na spoljnom planu ugled i položaj Amerike su narušeni percepcijom da Izrael ovaj rat vodi uz podršku američkog novca.
Netanjahu je velemajstor političkog manevrisanja. On razume dinamiku moći i percepciju javnosti u zemlji i inostranstvu. Takođe, zna da je bez obzira na sve još uvek popularan u zemlji. Uveren je da većina Izraelaca smatra da je isključivo on taj koji je u stanju da spase Izrael tako što će poraziti i iskoreniti Hamas.
Njegov glavni rival Beni Ganc poziva na prevremene izbore u septembru jer bi po svim istraživanjima njegova Partija nacionalnog jedinstva lako mogla da pobedi.
Bibiju to nije u interesu, a jedini mehanizam da spreči vanredne izbore jeste da sebe pokaže kao odlučnog branioca države koji je imun čak i na američko mešanje. Netanjahu je tokom svojih premijerskih mandata sebe često predstavljao kao nepokolebljivog zaštitnika bezbednosti Izraela i njegovih građana.
Otvoreno prkoseći Bajdenu i odbijanjem da posluša pozive na deeskalaciju, on rizikuje dalju izolaciju Izraela na međunarodnoj sceni i pogoršanje tenzija sa ključnim saveznicima u Evropi. Njegov agresivni pristup bi na kraju mogao da se vrati kao bumerang, što bi dovelo do povećanog pritiska od strane Bajdenove administracije i refleksije na američko-izraelske odnose. Da bi ostvario svoje političke ciljeve, Netanjahu je spreman da ide do kraja. Ostaje da se vidi kako će na kraju rezultirati njegova strategija.
Iako verovatno najjača vojna sila na Bliskom istoku u proteklih sedam meseci, Izrael nije uspeo da porazi Hamas. Izrael mora izaći kao pobednik u ratu u Gazi što pre jer, ako se to ne dogodi i rat ne zaustavi, cena će biti previsoka.