Zahvaljujući brojnim i često punim skladištima širom Evrope, čim Džo Bajden stavi potpis na zakon kojim se odobrava novi paket pomoći Kijevu, prve pošiljke oružja i municije mogu odmah da krenu ka ukrajinskoj granici.
Prioritet će svakako biti projektili za haubice 155 mm i drugu artiljerijsku municiju i protivvazdušnu odbranu. Brojne baze i skladišta u Nemačkoj, Poljskoj i drugim savezničkim zemljama istovremeno pomažu Ukrajini da održava sisteme naoružanja i obučava vojnike da njima upravljaju.
Nemačka je, na primer, uspostavila centar za održavanje tenkova Leopard 2 u Poljskoj, nedaleko od ukrajinske granice. Takav sistem omogućava mnogo brži povratak servisiranog naoružanja u borbu.
Ako se paket od 61 milijardu dolara podeli na delove, 23,2 milijarde dolara će ići na popunjavanje američkih zaliha oružja. Drugim rečima, zapravo se radi o nabavci naoružanja i municije za zamenu sredstava koja su prethodno prebačena u Ukrajinu, što ne mora da znači da ovi novi kapaciteti neće biti upućeni u Kijev u dogledno vreme.
Za održavanje i proširenje vojnih operacija SAD u regionu – što uključuje i obuku ukrajinskih vojnika – izdvaja se 11,3 milijarde dolara, a 13,8 milijardi dolara namenjeno je za kupovinu novih savremenih sistema naoružanja. Pentagon bi trebalo da potpiše ugovore sa američkim odbrambenim kompanijama o snabdevanju Kijeva novim naoružanjem i opremom.
Posebna odredba
Nešto više od 13,4 milijarde dolara može se iskoristiti za zamenu i popravku oružja koje je prethodno prebačeno Ukrajini i za finansiranje obuke Ukrajinaca. Izvan paketa od 61 milijarde dolara, program Foregin Miitari Fajnansing predviđa dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu oružja od proizvođača u vrednosti od 1,6 milijardi dolara, a Pentagon će dobiti i autorizaciju da pošalje postojeće oružje iz svojih zaliha do vrednosti od 7,8 milijardi dolara.
Posebnom odredbom predloga zakona predviđeno je da administracija Džoa Bajdena „što je pre moguće“ prebaci u Ukrajinu rakete dugog dometa ATACMS. Međutim, američki predsednik može da odloži tu odluku ako će to „naškoditi interesima nacionalne bezbednosti SAD“, jer je činjenica da su ove rakete dometa 300 kilometara do sada bila sporna stvar, pa Amerikanci traže garancije od Ukrajince da neće gađati Rusiju.
Prema nepotvrđenim izveštajima, američki stav o ATACMS-u je sada prilično ublažen s obzirom na to da je Ukrajina u veoma teškom položaju i potrebna je sva moguća pomoć.
Pomoć ukrajinskoj ekonomiji
Paket uključuje i pomoć ukrajinskoj ekonomiji. Predlog predviđa dodelu kredita od 7,85 milijardi dolara do 30. septembra 2025. godine, ali se zabranjuje Ukrajini da novac troši za isplatu penzija. Posle novembra 2024. američki predsednik će moći da otpiše 50 odsto tog duga, a od 1. januara 2026. i ceo dug ako Kongres to podrži.
Što se tiče Izraela, od 26 milijardi dolara, četiri milijarde će otići na popunu izraelskih zaliha odbrambenih raketa „Gvozdena kupola“. Od približno osam milijardi dolara za Indo-Pacifik, Tajvan bi trebalo da dobije 3,3 milijarde dolara za izgradnju podmornica i podmorske infrastrukture, a 1,9 milijardi dolara za punjenje američkih skladišta iz kojih je razno oružje već prebačeno u Tajvan i druge saveznike u regionu.
(Kurir.rs/ Jutarnji list/ Preneo: T.A.)