Ivan Roca, poznati hrvatski reditelj spotova iz devedesetih, koji je 2004. godine počeo da se bavi bioterapijom, umro je u ranim pedesetim godinama na Tajlandu posle nesreće koju je doživeo na motoru.
Ivan Roca, poznati reditelj spotova iz devedesetih, a koji je 2004. godine počeo da se bavi bioterapijom, umro je u ranim pedesetim godinama na Tajlandu.
- On je radio čudesne stvari i ja sam mu beskrajno zahvalan - rekao je Damir Cuculić o Ivanu Roci (52).
Cuculić, pionir elektroničke muzike u Hrvatskoj, koji je početkom 90-ih organizirao prvi rejv žurke, koje je Roca snimao, ispričao je kako je njih dvojicu osim posla vezala i njegova borba za ozdravljenje.
- Dobio sam Ne-Hodgkinov limfom, a Roca je krenuo sa tretmanima bioenergije. Nakon drugog ciklusa hemoterapije ja sam pešice uzbrdo išao kao da sam deset energetskih pića popio. Kad su mi vadili krv u bolnici, pitali su me šta radim jer imam odličnu krvnu sliku. To je bila alternativna metoda, lečio sam se i klasično, ali je meni on dao neverovatnu energiju i snagu. Preporučio mi je i gospođu za fitoterapiju kod koje sam išao. Deset godina sam potpuno zdrav - rekao je Cuculić i dodao da je Roca bio jedan od retko multitalentovanih ljudi.
- Sve čega bi se primio radio je odlično", kažu baš svi sugovornici sa kojima su hrvatski mediji pričali o Roci, koji je preminuo nakon što je stradao u saobraćajnoj nesreći na ostrvu Krabi, gde je živeo.
Reditelj je 9. aprila pao je sa motora dok se vozio sa svojom partnerkom. Iako se činilo da se ne radi o životno ugrožavajućim povredama, slomio je ključnu kost, rebra i povredio pluća, preminuo je u bolnici od srčanog udara devet dana kasnije. Tog dana je trebalo da započne fizikalnu terapiju, međutim, čim je ustao iz kreveta je pao u komu iz koje se više nije probudio.
Hrvatski umetnik Sandro Đukić, njegov dugogodišnji prijatelj, čuo se sa njim dan pre nego je umro. Činilo se da je počeo da se oporavlja. Kako je rekao Roca je imao brojne planove, kao i uvek zapravo. Na Tajlandu je razvijao pionirski pothvat edukacije bioterapije onlajn. Tamo je pokrenuo i vodio centar za bioterapiju, sarađivao je sa lokalnim univerzitetom. Kako je bio ambiciozan i spreman na nove stvari, u Aziji je pokrenuo posao na višem nivou.
Đukić kaže da je Roca jako zazirao od mistificiranja bioenergije i tumačio ju je na naučni način. Hiljade ljudi prošle su njegove terapije još otkad je počeo da radi u Zagrebu, a radio je i u Singapuru, Hong Kongu...
Uprkos kompaniji koju je uspešno pokrenuo u Aziji, i dalje je rado dolazio leti u Hrvatsku, a Đukić i on bi svake godine na jednom malom, gotovo nenaseljenom ostrvu, iznajmili kuću i uživali.
Roca je iza sebe ostavio i dva sina, od kojih je jedan odličan u sportu, a drugi u muzici. Roca je radio novi vizualni identitet HRT-a sredinom ‘90-ih koji je tada bio vrhunac kreativnosti i tehnologije, brojne špice, videospotove, reklame. Kao režiser i producent, petnaestak godina posvetio je saradnji sa renomiranim umetnicima i kreiranju filmskih i muzičkih dela koja su obogatila našu kulturu. Jedan je od ključnih ljudi koji je usmerio Montažstroj.
- Ivanov čudesni put odražava njegovu duboku posvećenost sopstvenom razvoju i traženju odgovora na temeljna životna pitanja. Njegovo nasleđe, kroz umetnost i isceljivanje, živi kroz sve nas koje je inspirisao, i učio da pravi odgovori često leže u hrabrosti da promenimo pravac - napisali su iz Montažstroja.
U jednom trenutku osetio je zasićenje, a kako ga je uvek privlačila bioterapija, posvetio se tome. Završio je kurs i radio je neko vreme u zagrebačkim Šestinama i održavao seminare. Zatim je otišao u Aziju gde mu je odlično išlo i pokrenuo je svoju školu.
Na Tajlandu je kupio stan i živio je tamo sa dugogodišnjom devojkom. Bio je jako harizmatičan, prštao je energijom. Čega god se dohvatio, bio je odličan, pričaju svi kojima su se s Rocom susreli putevi. Uvek je bio jako spreman za pomoć i uvek je nudio pametna rešenja, a medije je odlično poznavao. Roca je u glavi uvek imao sto ideja i bio je pun energije, ali i jako pozitivan.
- Kad bi ušao u prostor, njegova harizma bi sve zasenila. Bio je potpuno nestandardna osoba. Inteligentniji od svih koje sam sreo. I otvoreniji", kaže Đukić.
Roca je imao jako širok krug ljudi sa kojima je na razne načine imao interakcije. Puno je radio sa umetnicima i sarađivao u raznim multimedijalnim projektima. Uvek je bio vrlo nesebičan u smislu deljenja znanja. Sa Hamedom Bangourom bio je blizak devedesetih godina.
- Radio je za muzičare u to vreme, ali je bio glavni redatelj i montažer emisije ‘Stil života‘ koju sam vodio. Sećam se kao da je danas bilo. On se valjda probudio u tri popodne i došao u montažu. Ja tamo već divljam jer emisija treba biti u osam na televiziji. On potpuno smireno kaže: ‘Sve će to biti OK‘. I ne samo da je bilo OK, on je to stigao i napravio malo remek-delo", govori Bangoura i dodaje da je Roca bio izuzetno vizualan i talentiran u tom poslu.
- Nevervatan lik. I onda se odlučio maknuti iz estradnog ludila. Evo, i sad mi je pred očima njegova slika i taj njegov smešak. Uvek je izgledao kao da ima neki oreol iznad sebe. Svoju smirenost je preneo kasnije i pomogao mnogima. Vrhunski čovek i vrhunski prijatelj. Uvek će mi biti taj njegov topli smešak u srcu - rekao je tužno Bangoura.
Ivan Salečić, urednik i kritičar, napisao je u svom oproštaju da je Ivan Roca imao hrpu talenata i kapaciteta, a i kapaciteta da ostvari talente.
- Bila to umetnost, duhovnost, biznis, u što god da ga baciš i gde god, u Maroko, u Zagreb, na Vis, u Tajland, ostaviće iza sebe dobre stvari i dobar trag. A osim svega ovoga što je vidljivo i što ostaje za njim, neki moj najupečatljiviji utisak o Roci je da je bio baš drug, pun podrške, koji te vidio, znao te je podržati, ohrabriti pa i mobilizovati na način da mu poveruješ, čak i kad ne veruješ sam sebi. Mogao je da zrači nekom lakoćom i lepršavošću koja je bila prelazna. Toga sam srećom bio svestan i pre pa sam mu to ipak rekao na vreme. I želja za deljenjem - sve mu je imalo više smisla kad bi delio, od kafe do Krabija, dođi, ajmo, nešto. Plenty for all", zaključio je Salečić.
Kurir.rs/Jutarnji.hr