Preporukom da Kosovo bude primljeno u Savet Evrope izvestilac Dora Bakojani zapravo je utrla put novim priznanjima Kosova jer ne možete da imate jedinstveni slučaj da ne-država, a što Kosovo jeste, učestvuje u međunarodnim institucijama a da na kraju ne bude priznata. Zbog toga ovaj predlog Bakojani otvara vrata Kosovu i da uđe u Evropsku uniju i da uskoro bude priznato kao nezavisna zemlja, kaže za Kosovo onlajn Panajotis Pavlos, naučni saradnik Univerziteta u Oslu.
Kako dodaje, prema njegovim izvorima, čak postoje i napori da Kosovo uđe u Nato pre izbora u SAD, odnosno pre eventualne promene predsednika u Americi.
„Veoma je naivno misliti da Bakojani govori istinu i da postupa zarad dobra srpskog naroda na Kosovu, to je totalno nemoguće“, uveren je Pavlos.
Na pitanje da li je podrška Kosovu četvoro poslanika iz Nove demokratije, vladajuće partije u Grčkoj, na glasanju u Parlamentarnoj slupštini Saveta Evrope znak ili korak ka promeni pozicije zvanične Atine prema statusu Kosova, Pavlos kaže da je posle tog glasanja ministar spoljnih poslova Grčke Jorgos Gerapetritis uveravao javno mnjenje da Grčka stoji na poziciji koja je protiv priznanja Kosova.
„Posle ogromne buke koja je usledila kao rekacija na ono što je Bakojani uradila u Strazburu, ministar spoljnih poslova Grčke Jorgos Gerapetritis pre nekoliko dana je uveravao javno mnjenje da Grčka stoji na svojoj poziciji koja je protiv priznanja Kosova. On je rekao i da će Grčka biti uzdržana od glasanja na Komitetu ministara SE u maju o slučaju Kosova. Prema tome, Grčka je formalno najavila da neće podržati dalje procedure prijema Kosova. Istina je, međutim, da to nije maksimum koji je ministar mogao da uradi, jer bi bilo idealno da je on rekao da će Grčka učestvovati u glasanju i da će glasati protiv prijema. To bi bio iskren stav, kao što će to uraditi Španija, Rumunija, Slovačka i naravno Kipar. Ono što je on rekao je prema mom viđenju pola puta a ne maksimum koji Grčka treba da uradi kada je Kosovo u pitanju“, kaže Pavlos.
Činjenica da je većina grčkih poslanika u PSSE, a koji su iz Nove demokratije, glasali za prijem Kosova, po njemu, zapravo pokazuje da je ta stranka za prijem Kosova u SE.
„Iako je grčki ministar spoljnih poslova rekao da će Grčka biti uzdržana na Komitetu ministara, ono što je Nova demokratija uradila u praksi je olakšavanje prijema Kosova. Zato je ovo neka vrsta političke igre, varanja i pokušaja da se obmane grčko javno mnjenje oko ove teme“, smatra Pavlos.
On podseća da je Dora Bakojani „iz vedra neba“, samo dve nedelje posle njenog poslednjeg signala da to neće uraditi, predložila prijem Kosova u SE.
„To me nažalost navodi da sumnjam da u najmanju ruku postoje neka veoma velika obećanja, ako ne i neka konkretna „trgovina“, kojima je ona bila ubeđena da u nastavku da pozitivno mišljenje oko prijema Kosova, jer u suprotnom nema nikakvog smisla zašto je to uradila“, kaže Pavlos.
Posle glasanja u PSSE kojim je dato pozitivno mišljenje za prijem Kosova, Bakojani je odbacila kritike da je stvoren presedan za druge separatističke entitete, ali Pavlos izražava bojazan da može doći do “kosovizacije" Trakije, oblasti u severoistočnoj Grčkoj.
„Tu imamo muslimansku manjinu koja dostiže skoro 50 odsto populacije. Pitao bih gospođu Bakojani zašto ova populacija ne bi rekla: nas je 50 odsto ovde, ne želimo da budemo pod grčkom državom, želimo da se odvojimo? Tako da to što je ona rekla smatram načinom da pobegne od oštrih kritika, osim ako naravno ima obećanja na primer Nemačke ili SAD da se tako nešto neće desiti Grčkoj. Veoma je lako da Turska bude na dobitku zbog ovog presedana uprkos tome što Bakojani veruje ili želi da mi verujemo u ono što kaže, jer sumnjam da ona veruje u to što govori. Te stvari priča da bi sebe odbranila. Turska će svakako na najbolji način iskoristiti bilo koji presedan u ovoj oblasti. Svima treba da bude jasno da Turska danas pokušava da oživi otomansku vladavinu na prostoru celog Balkana i to možemo da vidimo na Kosovu, u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Albaniji, Skoplju i naravno u Grčkoj“, mišljenja je Pavlos.
Sagovornik portala Kosovo onlajn ukazuje da je činjenica da Priština sprovodi etničko čišćenje srpskog stanovništva na Kosovu, a što, kako kaže, vodi ka „velikoj Albaniji“, koja može da ugrozi i Grčku.
„Danas je ostalo oko 90.000 Srba na Kosovu, 250.000 ih je otišlo od 1999. i u 2004. godini. Albanski režim je veoma dobro svestan da oni koji su ostali stare, da će sa pritiscima na njihova prava mladi Srbi kada odrastu otići u Beograd na studije, Priština zna da će ova populuacija slabiti i izbledeti. Šta će se onda desiti kada se otarase svih Srba koji su preostali na Kosovu? Priština će se ujediniti sa Tiranom i onda dolazi „velika Albanija“. Kosovo je posrednički korak ka „velikoj Albaniji“ a videli smo mape na kojima „velika Albanija“ doseže do područja severozapadne Grčke. Zato šteta koju je Bakojani prouzrokovala nije samo protiv srpskog naroda na Kosovu već posledice može da trpi i Grčka“, kaže Pavlos.
Kako ukazuje, nalazimo se ispred ogromnih geopolitičkih dešavanja koja nijedno pravilo međunarodnog prava neće zabraniti.
„Podsetiću da je bombardovane Srbije bilo sprovedeno protivno međunarodnom pravu i niko ga nije zabranio, dogodilo se“, zaključuje Pavlos.
Kurir.rs/Kosovo onlajn