Ugledni duboki čaršilija Vladeta Janković onomad je gostovao na televizoru N1 kojom zgodom je opoziciji dao nekoliko besplatnih saveta za istoriju i život. Nema kod Vladete ni „d“ od defetizma. Nije pesimista kao Đilas (wrong, u suštini nema većeg optimiste od Đida). Jer „realno gledano“ - ocenjuje Janković - „ova situacija uopšte nije loša za opoziciju“.
Vidi ti kopernikanskog obrta. Kako to da Vladeta - koji je svojevremenom izjavom da „mi nismo u situaciji da se obaziremo na realnost“ pobrao ovacije većeg dela javnosti, dočim ga je manji deo bačio u sprdnju - najednom uzima realnost u obzir i još huška druge da je uvažavaju?
Teško je na to pitanje odgovoriti, zato je uputnije da mi razmotrimo šta je to dobro za opoziciju Vladeta video u realnosti. Cinik bi rekao da je video sačekušu. „Ono što čeka Vučića u prvoj polovini maja“, blagoizjavio je Vladeta, „to su vrlo teški udarci - dočekaće ga Srebrenica, dočekaće ga članstvo Kosova u Savetu Evrope, dočekaće ga 3. maj, ta strašna godišnjica. To je prilika da opozicija i slobodoljubivi građani iziđu na ulicu u tamnoj odeći i prošetaju gradom, nekoliko desetina hiljada njih, pa ćete videti kako će izgledati njegova izborna kampanja. Maj će doneti obrte koji će biti vrlo povoljni za opoziciju.“
Napred citirana izjava je - bilo je predvidivo, zar ne - novopredsednicu srpske kozačke gume Brnabićku bacila u težak amok, iz koga je preko platforme Iks Vladetinu stvarnosnu invenciju okvalifikovala kao „sramotu, sramotu, sramotu i hiljadu puta sramotu“.
Ali nije to sramota. To je ćorak. Nije sramota, zato što u opisu radnih mesta svih opozicija ovog sveta stoji da valja iskoristiti svaku slabu tačku vlasti, kakva god bila. Problem za Vladetu i opoziciju je što u srpskoj realnosti - ne samo u njenoj, Vučićevoj verziji nego i u verziji njenog restauratora, Vladetinog karaahbaba Koštunice, „teški udarci, rezolucije o Srebrenici, kosovska članstva u bilo čemu“ i sl. samo dodatno učvršćuju ubedljivu većinu populacije - s Vladetom na čelu - u stavu da se genocid u Srebrenici nije dogodio i da je Kosovo zauvek naše.
Napisah „s Vladetom na čelu“ zato što i Vladeta tako misli - kako u trenucima kad mu realnost odgovara, pa ne obraća pažnju na realnost, tako i u situacijama kad mu realnost ne odgovara, pa traži (kopa?) rupu u stvarnosti ne bi li ponovo restaurirao istu realnost, samo u verziji koja mu paše.
Vladetin kec iz rukava: „nekoliko desetina hiljada građana koji će 3. maja u tamnim odelima prošetati gradom“ - pa „ćemo videti kako će izgledati visoka kampanja“ - već su vadili prošlog 3. maja i potom su mesecima nastavili da ga vade - rezultat znamo - tako da će eventualne ovogodišnje litije, ako ih uopšte bude, biti isto ono što su bili pokušaji repriza 9. marta.
To je tako - i tako će ostati (verovatno zauvek) - zato što se u Srbiji nikada nije sagledavala ni odmeravala realnost, pa se onda projektovala politika, nego se (bez krčmara) pravila politika, pa se čekalo da se stvarnost podudari s njom.