Volodimir Verbitski je jedan od retkih stanovnika Pripjata koji je ostao da živi i radi tu nakon užasne nuklerane katastrofe koja se dogodila 26. aprila pre 38 godina.
"Tino je i mirno ovde, svim zaposlenima se sviđa", ovako Volodimir počinje svoju priču za američki list Voice of America.
"Proveo sam detinjstvo u Černobilju. Ovo je moj dom. Kada se eksplozija desila grad je bio evakuisan. Radio sam tada kao inženjer"
Volodimir kaže da je u noći eksplozije ostao budan do kasno čitajući knjigu u kuhinji.
"Bio je vikend čitao sam u kuhinji do kasno. Oko četiri ujutru došla je žena i rekla da se nešto tamo desilo i da moram da se pojavim na poslu ujutru. Kada sam otišao video sam da nema reaktora, svi smo shvatili da se desila katastrofa."
"Rekli su nam da napustimo grad na dan ili dva. Kasnije kada je doktor da pregledao mene i moju porodicu, rekao je da je kod mog sina uočena radijacija koja je dva puta veća od normalne", dodaje on.
Podsetimno se, najgora katastrofa u istoriji nuklerane energije dogodila se 26. aprila 1986. godine. U jedan sat i dvadeset tri minuta iza ponoći u nuklearnoj elektrani u Pripjatu, 16 km severozapadno od Černobilja, u tadašnjem Sovjetskom Savezu, došlo je do nekontrolisane lančane reakcije.
Prema rečima Ujedinjenih nacija, desila se „najveća ekološka katastrofa u istoriji čovečanstva“.
Černobilska nuklearna elektrana se sastojala od četiri reaktora , od kojih je svaki mogao da proizvede 1.000 megavata električne energije.
Kako se kasnije ispostavilo, nesreća koja se dogodila bila je posledica grešaka u projektu samog reaktora, ali i neadekvatno obučenog osoblja koje radi na osetljivim i izuzetno odgovornim poslovima.
Naime, katastrofa u Černobilju dogodila se kada su tehničari u nuklearnom reaktoru, blok 4, pokušali da izvedu loše osmišljen eksperiment.
Isključili su reaktorsku kontrolu snage i sisteme bezbednosti u hitnim slučajevima i uklonili kontrolne šipke iz jezgra, ostavljajući reaktor i dalje da radi na 7 procenata snage.
U jedan sat i dvadeset šest minuta iza ponoći, lančana reakcija u jezgru reaktora je izmakla kontroli. Nekoliko eksplozija stvorilo je veliku vatrenu loptu i oduvalo teški poklopac reaktora, napravljen od čelika i betona.
U jezgru grafitnog reaktora izbio je požar koji je rezultirao delimičnim topljenjem jezgra. Prema procenama, najmanje 5 odsto radioaktivnog materijala tada je ispušteno u životnu sredinu, a vazdušne struje su ga potom odnele na velike udaljenosti i naselile u mnogim delovima Evrope.
Umesto upozorenja, čitav događaj su pokušali da sakriju od očiju javnosti. Hitna evakuacija stanovnika Pripjata je bila odložena. Tek nakon dva dana od tragedije, kada je većina već bila jako izložena visokim nivoima radijacije, počela je evakuacija oko 30.000 stanovnika.
(Kurir.rs)